Jovo Daničić: Prepucavanje vlasti i crkve

Istina je, da kako Slobodan Antonić navodi, briselski i nato tabloid Blic odrađuje posao za aktuelnu vlast, mada možda sama vlast to nije tražila, no znalo se i pre potpisivanja kakav će stav crkva po tom pitanju imati. Nekako baš uoči odlaska ili nešto malo ranije, naše delegacije u Brisel, gde je po rečima same delegacije bilo teško i mučno, no oni su se ipak „izborili“ samo još da shvatimo za šta su se izborili, dakle nekako uoči svega toga kreće kampanja Blica u kojoj se episkop Kačavenda dovodi u vezu sa pedofilijom, homoseksualizmom, pa čak i ubistvom jednog mladog bogoslova.

Mesecima Blic tvrdi da poseduje kompromitujući porno snimak i na kraju nekakav snimak biva objavljen. I sam profesor Antonić zapaža da snimak niti je kompromitujući, niti se na osnovu njega može utvrditi ko su dotična dva aktera samog snimka.

Međutim, ono što sam profesor ipak ne zna, ili se pravi da ne zna, jeste fakat da episkop Vasilije Kačavenda ima reputaciju, i u samoj crkvi i kod vernog naroda i onih koji su „upućeni u te poslove“, homoseksualca, i to ne bez osnova i ne na nekom lokalno zvorničko-tuzlanskom nivou. Dakle to je bila javna tajna u našoj crkvi.



Mnogo je teža stvar, što većina crkvenih ljudi i klirika i vernika ima i mišljenje i stav da je dotični episkop zaista homoseksualac, od svih naklapanja briselskih tabloida pa i Blica. Nije mali broj bogoslova koji se „opekao“ o vladiku Kačavendu niti je mali broj sveštenika kojima je njegova sklonost nepoznata.
Dakle odbrana Antonića kojom se dovodi u pitanje verodostojnost optužbi za homoseksualizam ovog episkopa nije ubedljiva. No Antonić sigurno ne bi bio u nedoumici po ovom pitanju s obzirom da jeste intelektualac, kada bi makar malo bio blizak svojoj crkvi jer bi neminovno imao priliku da i sam lično čuje od klirika i bogoslova mnoštvo gorkih svedočanstava o liku i delu našeg vladike Kačavedne. Nadamo se da je Antonić kršteni član Crkve i da razume o čemu pričamo. Želimo i mi da kritikujemo vlast i Blic, ali šta ako su tabloidi u pravu. Istina nas jedina može osloboditi.

Besmisleno je braniti episkopa SPC od onoga od čega se ni sama Crkva ne brani. Pri tom je u toj navodno „maestralnoj“ odbrani, zapravo i nije branio SPC i Kačavendu već napadao vlast i medije, ili pak nastojao da sebe predstavi kao moralni autoritet.

Istina je pak da je vladika Vasilije Kačavedna ustvari moralno najslabija karika SPC i da su briselski tabloidi prosto iskoristili tu najslabiju kariku da bi kako primećuje i sam Antonić značajno ublažili tradicionalno oštar stav SPC po pitanju Kosmeta. Kao što smo videli briselski tabloidi su i uspeli u tome.

Šta se time postiglo?

Narod je svakako u stanju letargije i da bi reagovao malo, ili malo više, potrebna je neka emotivnija provokacija. Letargičan narod nije zainteresovan više ni za odbranu Kosova, koje je pod okupacijom ali ni za EU integracije koje su na „dugom štapu“. Celu deceniju istjazavan između Kosova i EU integracija narod je „oladio“ i od jednog i od drugog. Muka mi je i od „patriota“ i od „evropejaca“ koji eksploatišu obe priče i manipulišu narodom. Ipak Kosovo je ako ništa drugo nešto što smo imali i nešto za čega smo emotivno vezani za razliku od EU. Samim tim pre se ipak nekako reaguje po pitanju Kosova. No kako se reaguje i koliko mlako videli smo proteklih dana i meseci. Možda je najveća korist od svega ovoga što će ostati u narodu i tup „kosovski bol“.

Međutim ako iko da elan narodu da reaguje ozbiljnije to će upravo biti vlast. Sukob koji su briselske gazde izazvale između SPC i vlasti može biti inicijalna kapisla za srbski inat. Mislim da prepucavanje predstavnika vlasti sa vladikama ma kakvi oni bili neće doneti nikom dobra, a naročito ovoj vlasti. Ovaj inat se već ogleda i u pojavljivanju dvojice značajnih episkopa SPC na proteklom mitingu, što je svakako velika hrabrost. Jer je sad vrlo verovatna tabloidna kampanja protiv njih – „popljuvavanje“ po novinama i izmišljanje nekakvih afera.



I sam sukob na relaciji SPC-Država je traljav i bez elana sa obe strane. Jasno je i jednima i drugima da se Srbi slabo šta tu pitaju oko Kosova. Crkva već po prirodi svojoj mora da brani Kosovo, vlast pak mora da dokaže svoju sposobnost da se održe na vlasti a to znači podršku Zapada. No niti crkva ozbiljno misli da su srpske vlasti zaista u mogućnosti da nešto odlučuju, a kamoli da snose odgovornost, odgovornost je ovde bukvalno pala kao lutrija na trenutne vlastodršce, po rečima samog episkopa SPC da je neko to morao da potpiše, a ovi su se „usrećili“ što su upravo oni došli na vlast u momentu kad je to trebalo potpisati. Niti pak vlast mnogo zamera crkvi na njenim stavovima oko Kosova, ako već i nije pristalica nebeske Srbije i sama je svesna da je zemaljska vrednost Kosova neizmerna pretežno u rudnim bogatstvima merena, a tu je i identitet nacije kao kulturološki fenomen. Tako da je to ispalo kao neko „ritualno“ razmenjivanje nekih reči kojima se zameraju jedni drugima. Dakle crkva kaže mi moramo da vam kažemo da ovo niste smeli da potpišete iako ste verovatno morali, a država opet vraća – sad ste se setili kad je sve završeno, što se niste bunili kad je Tadić vladao i dogovorio pregovore „Prištine i Beograda“ kojim se realno priznaje nezavisno Kosovo.

Tucić se šokirao a Đorđević iznervirao!

Od suptilnosti trenutne vlasti i njenog osećaja za istorijski momenat, za trenutak kad šta i kome reći zavisi koliko će i u kojoj meri isprovocirati narod. S obzirom da su se manje više svi naši vlastodršci do sada ponašali satrapski i bez tih finih osećaja za talasanje masa za očekivati je da će upravo vlast isprovocirati narod kao što je to učinila i prethodna garnitura na vlasti. Kome je zaista potreban od naših vlastodržaca nekakav tobožnji verski analitičar Živica Tucić, ili Mirko Đorđević? Oni nisu verski analitičari oni su soroševski anticrkveni propagandisti, kao što su nekada postojali neki komesari koji su se „bavili“ borbom protiv vere i tradicije. Zar naš vicepremijer Vučić nije sam u stanju da se odbrani od episkopa Atanasija i Amfilohija, nego istura Mirka i Živicu? Ili to pak Zapad preko svojih soroševskih instalacija zakuvava sukob na relaciji država i crkva, sa poentom kampanje protiv crkve.



Zamislite Tucić se šokirao zato što je mitropolit Amfilohije na molebnu ubacio molitvu za upokojenje vlade. Po Tucićevom rezonu ove reči Amfilohijeve su u najmanju ruku teroristički akt jednog stranog državljanina. Istina Tucić to nije rekao ali je upravo to insinuirao kada je kazao: "Molitva za upokojenje može se reći za one koji više nisu živi. To je jedan izraz koji se pominje u opelima i pomenima. Za nekoga živoga se ne može reći da se moli da bude upokojen. Meni je ova izjava prosto šokantna. Ne znam šta bih drugo rekao. Nije smelo do nje da dođe, previše je time rečeno i mislim i nije smelo tako da se kaže. Neko bi ovo mogao ovo da protumači da se poziva da neko više ne bude na vlasti i u životu. Ja sam isuviše iznenađen ovakvom izjavom da bih mogao da komentarišem šta je mitropolit u stvari hteo da kaže" Dalje on kaže da je "Beograd teritorija beogradske arhiepiskopije, znači patrijarha i ma koji episkop iz druge eparhije trebalo bi da ima saglasnost da na teritorije beogradske arhiepiskopije nešto kaže ili pak da obavi neki crkveni obred. Crkva sada duguje objašnjenje kako je do ovoga moglo da dođe i da nam razjasni takve reči i učestvovanje mitropolita Amfilohija na ovom skupu", zaključio je Tucić „genijalno“ i pokazao svima u Srbiji da je najverovatnije i sam na platnom spisku briselskih tabloida.

Đorđević se pak toliko iznervirao da je poručio crkvi u ime države da će država zbog izjave Atanasija episkopa o pokojnom Đinđiću ostati u zategnutim odnosima sa crkvom. Iskreno bih voleo da čujem šta predsednik Tomislav Nikolić i vicepremijer Aleksandar Vučić kažu povodom ovih izjava u ime države ova dva nazovi verska analitičara?

Da li su ova dva samozvana verska analitičara možda dobili neke ingerencije od Brisela koje su iznad ovlašćenja koje imaju vicepremijer ili predsednik?

Na kraju što se tiče izjava Dačića koji crkvu savetuje da se „vrati na Kosovo“ ili Vučića da se „Amfilohije kandiduje na izborima“ one su neprimerene i samo stvaraju inat kod ljudi iz crkve i naroda. Znamo da je „srbski“ oštro odgovoriti, ali nije vreme za prepucavanje koje nikom ne odgovara, a naročito ovoj vlasti koja radi to sa Kosovom što radi. Ne znamo ko ih to savetuje ili oni reaguju u afektu i u inat, ali im nije to „dobar posao“. Mogli bi da se opeku i izazovu masovniju pojavu srbskog inata, a to ne bi bilo kao ovaj miting u Beogradu na kome je bilo nekoliko hiljada mirnih građana. U pamet se Srbi i vi na vlasti i vi u opoziciji i vi u crkvi. Inat nam može svima doći glave.