„ZLI DUSI„ DOSTOJEVSKOG I AMERIKA

 „A to je on sebi utuvio u glavu  još u Americi“

                                                       „Zli dusi „

Proročke i veoma savremene misli Fjodora Mihajloviča Dostojevskog/1821-1971/  iskazane na stranicama  njegovog slavnog romana „Zli dusi“  (1871-1872/o pogubnosti koja bi usledila ako bi se oživotvrili američki „recepti  „ o razvoju društva .    

Amerika  je nastupila u ulozi velike kapitalističke države  tek 1776. g. i to  pre svega  kad je poslužila kao model, matrica   i izvor nadahnuća  svim prosvećenim ljudima planete, iluminatorima .

I nema pisca koji je ubedljivije razvio taj siže  nego što je to učinio Fjodor Mihajlovič Dostojrevski u svom romnau“Zli dusi „.

Mi smo Rusi pred Amerikancima mala deca

Jedna od najfanatičnijih likova romana „Zli dusi „ dolazi do sledećeg zaključka:
-Mi smo se, naprotiv, odmah saglasili s Kirilovom „  da smo mi Rusi, pred Amerikancima mala deca, i treba se roditi u Americi, ili u krajnjem slučaju provesti dugo vremena s Amerikancima da bi se s  njima bilo na istom nivou  . “

Amerika od svog nastanka privlačila  daleko više levih fanatika nego konzervativaca  

Od samog početka Amerika je nadahnjivala i privlačila daleko više fanatika levičarskih  pokreta  nego konzervativaca, čak i ako bi konzervatovne parije nastupale  sa pozicija „korisnih idiota „   u borbi za amerikanizaciju svega postojećeg  i „rasađivanje „ imperijalizma što se dešavalo  u vreme hladnog rata. I to uopšte nije nikakv paradoks.

Makar  koliko to  zvučalo apsurdno, socijalne rerforme društva     nastale su  u  Americi  i otud vode poreklo, i  niotkud drugo.

Dokaze za  ovakve tvrdnje  nalilazimo često počevši od Deklaarcije o nezavisnosti Sjedinjenih Dražava Amerike.  

Tako nas je konzervativni istoričar Medison Grant podsetio  još 1922. g.  da je ta dobra demokratija uništila milion ljudi  u vreme Građanskog rata, a osim toga je organozovala „deportovanje iz zemlje  lojalista (pritalica engleske krune) sa konfikskacijom njihovih zemljišnih poseda „. Ubeđen da je Amerika bila prestonica izdašne „fil-entropije „ veliki  zaštitinik prirode i divljih životinja, autor ove značajne knjige kaže:

„U Americi nam je pošlo za rukomn da uništimo  privilegije rođenja. . . Sada se bavimo uništavanjem privilegija blagostanja, a postoje tendencije sa ozbiljnim izgledima da će uspeti -da se uskoro pređe  i na uništavanja inetelketa. “

I ako ostavimo po strani predvodnike  i revizore tog svojevrsnog  sistema entropije, onda je sve što je  dosad rečeno cela  istina.

„Zli dusi“ stimulans  i primer  američkim milionerima, eskcentricima i filantropima

A upravo ta karakteristika   nam objašnjava zbog čega  su „Zli dusi „ Dostojevskog poslužili kao stimulans i primer za  američke milionere, ekscentrike i filantrope.

„Pročitao  sam u novinama  biogrfiju  jednog Amerikanca. On je ostavio sve svoje ogromno bogatstvo  za podizanje fabrika i i ravoju  pozitivnih nauka, svoj skelet je zaveštao studnetima sa lokalnog univerziteta, dok je svoju kožu namenio da se od nje napravi bubanj  sa kojeg će se  danonoćno intonirati američka nacionalna  himna . „ („Zli dusi“)

Avaj, u poređenju sa ovakvim SAD, Rusija mu  dođe kao igra prirode, a ne uma!

Kompleks „ nedovršenih „ svetskih liberala, bilo da se radi o Francuzu, Rusu ili Čileancu, Dostojevski u „Zlim dusima „ slika  veoma oštrim tonovima:
„Naš ruski liberal pre svega je lakej i samo merka kako će komne čizme očistiti. “

Svima je jasno, posebno u savremenoj Rusiji, a i Srbiji,  da  ta tvrdnja postaje  istinita.

Evropom vladju poitičari koji čeznu da očiste američke čizme

Sada i širom čitave  Evrope vladaju političari koji jedva čekaju i čeznu da  čiste američke čizme. Vreme De Gola i njegovih istomišljenjika je odavno prošlo.

Kao što smo već ranije istakli, Amerika  je zemlja poznata po tome što ona nastupa protiv prirode i zdravog razuma. To su  znali i zbog toga su bili ogorčeni takvi veliki umovi kao što su Šarl Bodler, Edgar Alan Po.

Ničeova „umwertung“, preocenjivanje vrednosti, koju je prihvatio Dostojevski  , počela u Americi

Amerika je bila takva zato što su  baš to od nje tražili njeni liberalni, radikalni, podrivački i revolucionarni umovi. Otuda Dostojevski  prelazi na Ničeovu „umwertung“, preocenjicvanje vrednosti, koja  je počela u Americi, zemlji feministikinja, socijalnog inženjeringa  i masona-iluminata.

„Ha, ha, ha !Slušajte, sve sam ih prebrojao : učitelj koji se smeje nad njihovim Bogom i kolevkom, tu je i naš Advokat, koji brani obrazovanog ubicu  time da je  on doprine rzvoju svojih žrtava i zato što nije mogao doći do novca, a  da  ne ubije, takođe je naš. Đaci koji su ubili mužika  , kako bi oprobali svoja osećanja, naši su, naši ! Te zakletve koje se nepretsano polažu radi  oprvadavanja zločina su takođe naše!   Tužilac koji nastupa u  sudu   sav prestravljen da nije dovoljno liberalan, ne može biti  ničiji drugo nego samo naš, naš!Činovnci, pisci, o naših je tako mnogo, užasno mnogo, tako da ni oni sami ne znaju koliko ih to ima !

S druge strane, poslušnost đaka i budaletina je dostigla najviši mogući nivo: nastavnicima je pukao žuč, svuda je zvalada sujeta ogromnih, neslućenih razmera, apetiti  su postali zverski, nečuveni. !“ („Zli dusi „)

Prelaz u savremenu epohu odgovara peripdu od 1860-1870. U „Zlim dusima „ lik po imenu Kirilov  odlazi u Ameriku, odakle se posle izvesnog vremena vraća u Rusiju. On je tamo za sebe otkrio preocenjene, prevrnute  vrednosti.

Amerika - zemlja političkih korektnosti, maštalja o utopiji u koju spada i teror

Čitaioc su već navikli da u delima Dostojevskog   nailaze na svet  koji vapi za  socijalnim  reformama, u kome se raspredaju različite teorije  o neophodnosti društvenih promena, svet naseljen raznim postčovečanskim oratorima.

Amerika  je zemlja  politički korektnih raspoloženja i postupaka, puna maštara o utopiji, jer i kompleks terora takođe  pripada utopji.

Zločin: ispunjenje duga, čin zdravog razuma, u krajnjem slučaju blagorodni protest

„Smataro sam- razvijao   je tezu Littre- da je zločin duševni poremećaj, a sad sam došao do zaključka da zločin nije duševno rastrosjtvo, nego, naprotiv, čin zdravog razuma, moglo bi se reći čak i ispunjenje  duga, u krajnjem slučaju blagorodni protest!

I, kako svesni ubica da ne ubije, kad mu je novac neophodan“ !

Ali to je samo sitnica. Ruski bog  je već ustuknuo pred „rasprodajom“.

Američki sistem je prepun  socijalnih nepravdi i ogromnih razlika među društvenim slojevima. Kao što je poznato, 400 milijardera raspolažu  bogatstvom  50 procenata siromašnog stanovištva ove  zemlje zabavne demokratije.

Šigaljev iz „Zlih duhova“ : podela čovečanstva na dve nejednake česti

Ali junak „Zlih duhova „, Šigaljev (gospodin s dugim ušima) je već našao  konačno rešenje problema  savremenih finansijskih magnata.

On, naime, predlaže  da se u culju konačnog rešenja ovog pitanja čovečanstvo podeli na dva nejednaka dela. U jednoj  desetini  čovečanstva  vladala bi   sloboda ličnosti i taj desetak bi  raspolagala  neograničenim pravom nad ostalih devet desetina, koji  moraju  da  izgube svoju ličnost  i da se  u gomili kao stado   bezgranično  povinuju, da se pokoravaju,  kako bi dostigli prvobitnu nevinnost koja ih je krasila pre rođenja, poput prvobitnog raja  , u kojemu su dužni ne samo da se potčinjavaju, nego da rade za onu,  jednu vladajuću desetinu.

Šagaljev priznaje da  će preobraćanje novog čoveka u poslušno stado biti ostvarivo . . . kroz obrazovanje! Elita  iluminata će biti bogata i humana, a uz to još i –autortitativna.

Ali to još uvek nije sve. Nova elita Bildelberga  obožava svoj novac, dozvolila je  svim našim zaostalim nacijama  da se bave samo dugovima.

Ali, i to je bilo opisamo kod Dostojevskog.

„Zašto su  svi ti očajni socijaliti i komunisti  istovremeno i takve bezbožne tvrdice, imućne gazde, vlasnici materijalnih dobara, pa čak šta više- što su veći socijalisti, što su dalje otišli, tim su veći sopstvenici. “ („Zli dusi“)

Amerika finansirala propagndu boljševizma i  sama bila njihov model

Sve što je napisano o boljševizmu  i u korist boljševizma  podrazumeva ne samo to da je sve bilo pokriveno i izfinnansirano od strane američkih banaka, nego  i da je sama Amerika  poslužila  kao model  boljševicima. To ilustruju i neki redovi Lava Trockog iz dela „O pitanju perspektiva svetskog razvitka. “ (Referat   od 28. jula 1924. g.), velikog poklonika Amerike, čija poseta toj zemlji   je bila od izuzetnog značaja za dizanje ruske revolucije i uništenje carkske  vlasti.

„Ako se potkujemo još i fizikom,  matematikom, tehnikom, ukoliko budemo amerikanozovali  našu još uvek slabu socijalističku industriju, tada  možemo s udesetostrukom uverenošću reći da nam  budućnost upotpunosti i konačno već   pripada. Amerikanizovani boljševizam će pobediti i razoriti američki imperijalizam. “

Podsećmo ovom prilikom da je Sovjetski Savez bio veoma popularn u Americi u toj  epohi, a već i da ne govrimo o Ruzveltovoj  epohi .

Ali kad je SSSR počeo da  se preocenjuje i da podvrgava kritici amerikanizaciju, da ponovo otkriva svoje ruske korene i da im se postepeno vraća, upravo u tom momentu odjednom se pretvorio u Imperiju  Zla.

Branko Rakočević