Istočno partnerstvo u zoni krize

Treće zasedanje Međuparlamentarne skupštine programa EU Istočno partnerstvo koje se je otvarilo u ponedeljak u Briselu, treba da nadahne novi život ovom projektu. Ipak od foruma teško da se mogu očekivati probojna rešenja, pošto sama ideja istočnog partnerstva sve više se nasukala u političkoj i ekonomskoj krizi koja je pogodila čitavu EU.

Treba napomenuti da je cilj programa EU Istočno parnterstvo prvo bila pomoć zbližavanju EU sa 6 bivših sovjetskih republika: Azarbejdžanom, Jermenijom, Belorusijom, Gruzijom, Moldavijom i Ukrajinom. Ipak, kako su otvoreno priznali u Briselu, posredstvom datog programa EU i NATO drže istočnoevropske zemlje u zalivu, ne dozvoljavajući im da se upute u slobodnu plovidbu, pre svega ka ruskim obalama.

Najindikativnije se data protivrečnost i nepotpunost programa Istočno partnerstvo ispoljava u slučaju sa Belorusijom. Sa jedne strane, Evropska komisija poušava da uključi zvanični Minsk u odgovarajuće projekte, a sa druge da se aktivno meša u unutarpolitičku situaciju u ovoj republici na strani opozicije – isakao je u razgovoru za Glas Rusije šef katedre za evropsku integraciju MGIMO MIP Rusije Nikolaj Kavešnikov.

- EU je preduzimala pokušaje da uspostavi sa Beloursijom konstruktivnije odnose između ostalog preko programa Istočno partnerstvo. Postojao je pokušaj da se uradi ono što Englezi nazivaju engejdžment – da se Belorusija uključi u proces obećanja i da se na taj način izvrši pokušaj transformisanja beloruskog režima. Mada tamo je takođe bilo vrlo komplikovano i format učešća Belorusije u Istočnom partnerstvu ima vrlo ograničeni karakter. Ipak trenutno taktika kažnjavanja zvaničnog Minska izgleda je prevladala nad njegovim „uključivanjem“.

A što se tiče budućeg članstva u EU, Brisel je sve manje sklon da daje nadu svojim istočnoevropskim parnterima u tom pogledu. Uzro nije toliko u nespremnosti republika bivšeg SSSR, već i u unutrašnjim problemima same EU.

Indikativna je još jedna okolnsoti. U psolednje vreme najatkivniju podršku evrointegracionih težnji zemalja članica Istočnoj partnerstva u samoj EU pruža Velika Britanija. Tako direktor departmana za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju MIP Velike Britanije Kolin Roberts ovih dana je podvukao u intervjuu za Radio Slobodu da ove države treba u perspektivi da postanu punopravni članovi EU. Ipak problem je u tome što upravo poslednjih meseci ozbiljno su se iskomplikovali odnosi samog Londona sa Briselom. A to znači da program Istočno partnerstvo ostaje talac geopolitičkih igara.

Petar Iskenderov,