Ženeva-2 odložena do septembra

Ženeva-2 se ponovo odlaže. Šef američkog Stejtedpartmenta Džon Keri izjavio je da međunarodna konferencija o regulisanju konflikta u Siriji može da bude održana najranije u septembru.

Kao jedan od glavnih uzroka koji ometaju usaglašavanje rokova manifestacije analitičari navode razjedinjenost sirijske opozicije i odbijanje SAD da pozovu na učešće u Ženevi-2 Iran.

Inicijativu da se održi druga međunarodna konferencija o Siriji iznele su Rusija i SAD. Prethodni pregovori su održani u junu 2013. godine. Rokovi otvaranja Ženeve-2 nisu dogovarani, ali pretpostavljalo se da će se konferencija održati već u julu. Istina, neki međunarodni činovnici i eksperti odmah su naveli takve rokove malo verovatnim – previše je protivrečnosti koje treba da se usaglase pre održavanja međunarodnog sastanka. O tome šta ometa organizaciju Ženeve-2 govori direktor Centra za društveno-politička istraživanja Vladimir Jevsejev.

- Prva prepreka je nespremnost opozicije za vođenje pregovora, njena razjedinjenost. Njena neobična zavisnost od spoljnih faktora – u prvom redu od Saudijske Arbije, od nekih evropskih država u Turskoj. U celini, kada sirijska armija ima očiglednu premoć, kada je balans premešten u njenu stranu, opozicija ne želi da seda za pregovarači sto dok taj balans ne obnovi.

A obnova balansa će biti praćena novim nasiljem i krvlju. Konflikt između vlasti i opozicije u Siriji ne prestaje od marta 2011. godine. Za to vreme u zemlji, po podacima UN, poginulo je najmanje 93 hiljade ljudi.

Još jedna važna prepreka za održavanje susreta je neslaganje SAD i njihovih saveznika da puste Iran za učešće u pregovorima. Ili da puste, ali formalno, lišivši ga mogućnosti da utiče na pregovarački proces.

Neki eksperti smatraju da američki partneri otežu početak pregovora, rukovodeći se sopstvenim geopolitičkim interesima. Direktor Međunarodnog instituta najnovijih država Aleksej Martinov nije isključio da SAD očekuju razvoj događaja u Turskoj radi realizacije svojih planova na Bliskom Istoku.

- Po mišljenju posmatrača takav stav SAD uslovljen je time što SAD kategorički insistiraju na svom davnašnjem projektu formiranja velikog Kurdistana. Ovaj projekat se bliži kraju, Kurdistan se formira. Po njihovoj zamisli u ovu novu državu treba da uđe deo Turske, deo Sirije i deo Iraka.

Eksperti pretpostavljaju dva scenarija: prvi je da će vlada Asada pokrenuti ofanzifu na opoziciju, lišavajući je nade u obnovu balansa stanga. Druga je da će opozicija dobiti masovnu pomoć arabijskih monarhija i povratiti svoje pozicije. Ali to će, po mišljenju posmatrača, ometati napetost unutar Turske, problem oko predaje vlasti Saudijskoj Arabiji i želja Katara da malo odloži rešavanje sirijskog problema.

Vlad Grinkevič,