Međunarodni vojno-pomorski salon i perspektive flote

U Sankt-Peterburgu otvoren je 6. Međunarodni vojno-pomorski salon (MVPS), jedan od najvećih i najuglednijih vojno-pomorskih foruma sveta. On se odvija u periodu odlučujućem po rusku brodogradnju – današnja rešenja će odrediti lik ratne mornarice Rusije i sudbinu grane decenijama unapred.

Brodovi i štandovi

Oko 40 brodova i čamaca, helikoptera u statičnoj ekspoziciji, štandovi desetak kompanija i firmi, od gigantskih koncerna do malih privatnih proizvođača opreme, akrogrupe i zvaničnici – takav je spoljni izgled MVPS. Iza ove spoljne parade krije se uobičajeni rad sličnih foruma – uspostavljanje kontakata, upoznavanje sa novinama i sondiranje terena koje omogućava da se odredi pravac razvoja.

Kao i obično u salonu učestvuju predstavnici kako ruskih, tako i stranih kompanija i strani vojni brodovi – dva poljska i jedan holandski. Na štandovima su zastupljeni modeli i projekti brodova, obrasci najnovije i serijske opreme, i masa usputne produkcije, uključujući profilnu pomorsku i vojnu štampu.

Najveće interesovanje salona će verovatno izazvati štand UBK – Ujedinjene brodograđevinske korporacije, gde će moći da se sazna za razvojne perspektive domaće flote i brodogradnje.

Ratna mornarica stremi ka okeanu. Na redu su brodograditelji?

Aktuelni program državnog naoružanja za 2011-20. godinu pretpostavlja uvođenje u sastav flote preko 50 borbenih brodova, čamaca i podmornica i preko sto jedinica pomoćne flote. Program se razvija od prostog ka složenom: u prvoj fazi ratna mornarica počinje da se popunjava korvetama, malim arteljerijskim i malim raketnim brodovima. Zatim će biti uvedne u stroj fregate – brodovi koji mogu da operišu u udaljenoj pomorskoj i okeanskoj zoni. U drugoj polovini druge decenije flota treba da dobije prve razarače nove generacije, modernzovanu raketnu krstaricu, univerzalne desantne borodove koji će značajno povećati njene mogućnosti u okeanskoj zoni. Konačno, u to vreme treba da započne rad na nosaču aviona.

Osnovni problem popunjavanja flote danas se sastoji u stanju grane – često rokovi predaje brodova i podmornica odlažu se iz mnogih razloga, od organizacionih do tehničkih. Realizacija takvih perspektivnih programa, kao što je izgradnja fregata projekta 22350, podmornica projekta 885 i niza drugih, otežana je zbog neophodnosti osvajanja proizvodnje složene opreme, uključujući radare, sisteme upravljanja, hidroakustiku i naoružanje nove generacije.

Svoje teškoće postoje i u brodogradnji. Prilikomm formiranja UBK u jedinstvenu strukturu se objedinilo mnoštvo brodogradilišta u raznom stanju. Pri tome glavni zadatak – kadrovi i finansiranje – može da bude rešen samo u okviru opšteg poboljšanja ekonomije i sistema obrazovnja.

Shvatanje ove činjenice na najbolji način omogućava da se spozna uloga flote kao indikatora stanja zemlje. Procvat Rusije – porast njenog ekonomskog potencijala i političkog uticaja – uvek je bio praćen napretkom ratne mornarice, kao što je to bilo za vreme Petra Prvog, Jekaterine Druge, Pavla Prvog i u drugoj polovini 20. veka. Pri tome flota je postala prva žrtva političke krize, ekonomskog nazatka i tehnološkog zaostajanja. Ova zavisnost nikuda nije nestala, i od toga koliko će jaka i izbalansirana biti ruska flota može da se sudi o stanju zemlje.

Ilija Kramnik,