Evropa stvara jedinstvenu specijalnu službu u inat SAD

Vrhovni komesar EU za međunarodne poslove i politiku bezbednosti baronesa Ketrin Ešton najavila je planove evropskog rukovodstva da formira sopstveni autonomni sistem bezbednosti. Stiče se utisak na dova superobaveštajna služba može da konkuriše američkoj Agenciji nacionalne bezbednosti. U stvari to nije tako.

U suštini formiranje jedinstvene službe je pokušaj da se odgovori na izazov globalizacije. Druga je stvar što je to politički motivisana odluka. Evropljani su primorani da nekako reaguju na ponižavajuća po njih raskrinkavanja Edvarda Snoudena. U suštini oni su saterani u ćošak. Moguće da upravo zato evropski establišment nikako ne može da izradi jedinstveni stav. Govori glavni urednik lista Rusija u globalnoj politici Fjodorj Lukjanov.

- Za evropljane javno raskrinkavanje totalnog praćenja i kontrole od strane SAD krajnje je neprijatno otkriće. Oni su primorani da nekako reaguju. Delimično ih na to podstiče javno mnjenje, delimično želja da ispolje svoju političku samostalnost. Ali raalne mogućnosti za to evropljani nemaju. To što nova služba treba da bude potčinjena vrhovnom predstavniku za spoljnu politiku gospođi Ešton samo po sebi pokazuje neozbiljnost ideje.

Ovde politika izbija u prvi plan, govori direktor Centra za evropsku bezbednost Tatjana Parhalina.

- Svako ispoljavanje evropske nezavisnosti ne izaziva posebno oduševljenje kod Amerikanaca. Ali želim da napomenem da svaki put kadaje Evropa težila da se postavi kao pol sile, Amerikanci su na kraju krajeva ove pokušaje podržavali. I oni su se uvek izjašnjavali za samostalnost Evrope. Druga je stvar kako su se zatim razvijali događaji, da li je ova politička volja dovođena do kraja. Istorija evropske integracije pokazuje da to nije ni izdaleka uvek bilo tako.

U celini Amerikanci su doveli evropljane u glup položaj. Očigledno ne namerno. Jednsotavno Amerika nije videla u praćenju svojih ništa sramno. Ali Evrpi od toga nije lakše. Njeni lideri, slabo verujući sami sebi, uveravaju ostale da je evroatlantsko prijateljstvo prilično jako kako bi se izdržalo ovo iskušenje. Ali u dubini duše soro sigurno se sećaju poznate poslovice Šta će nam neprijatelji kada imamo takve prijatelje.

Sergej Duz,