„Milanski edikt“ još nije zastareo

Pre 1700 godina imperatori tadašnje Rimske imperije Konstantin i Licinij su proglasili versku toleranciju na teritoriji čitave imperije. Kasnije je ovaj dokument dobio ime „Milanski edikt“. Ovaj dokument je ne samo postavio tačku na krvave progone rimskih hrišćana, već je položio i osnove za mirni suživot različitih religija, verovanja i kultova.

Smatrati istoriju Evrope za poslednjih 1700 godina epohom religioznog mira i verske tolerancije bilo bi, razume se preuveličavanje. Jer danas se u Evropi formirala EU sa svojim integracionim institucijama . Evropsko društvo se nikada nije razvilo, a predstavnici konfesija sve češće govore ne na jeziku mira i tolerancije, već u kategorijama religioznih ratova Starog Rima i Srednjeg veka. Još je tužnije što evropske države postaju sve „labavije“ u etno-konfesionalnom planu, a oni koji pristižu u Evropu, su veoma privrženi svojim nacionalno-verskim parolama.

Ove tendencije je za „Glas Rusije“ objasnio ekspert ruskog Instituta humanitarno- političkih istraživanja Vladimir Slatinov:

- Evropska društva koja su se formirala u poslednje vreme, kao nacionalne države, polako se fragmentuju. Pojavljuju se centri sa vrlo sumnjivom kulturom i odnosom čak i prema evropskim vrednostima. I to izaziva protest kod velikog broja Evropljana. Sa jedne strane imamo globalizaciju, masovno premeštanje radne snage, masovnu imigraciju. Sa druge strane- politiku koja je puna grešaka u vezi sa multikulturalizmom koja kao takva vodi ka velikim napetostima u evropskom društvu.

Istine i pravde radi, trebalo bi reći da oblici multikulturalizma sada dobijaju i prilično zabavne forme. Tako je podpredsednica partije „zelenih“ Kaludija Rot pred novinare izašla držeći ne nemačku kobasicu, već turski kebab. Ovim je ona rešila da „pokaže sve vrednosti multikulti društva“ ironično se izrazio francusko izdanje slate.fr . Ovako ili onako, ipak je lepše vojevati na kulinarskom polju, nego rušiti hramove i paliti svete knjige.

Petar Iskenderov,