Početna stranica > Novosti
Na prvom mestu je i dalje japanski pisac Haruki Murakami sa šansama 5:2, druga je „večiti kandidat „ Kanađanka Elis Munro. Naglo su porasle šanse i norveškog dramskog pisca Juna Fose -9:1.
Svetlani Aleksijevič (65) književnu slavu je donela njena debitantska knjiga „Rat (Voйna) nema žensko lice“ koja je nekoliko godina čekala u fijoci dok nije počela perestrojka, objvljena 1983.
Godine 1985. izlaze joj iz štampe „Poslednji svedoci „ o Velikom otadžbinskom ratu iz dečje vizure, a onda slede romani „ Dečaci od cinka „ oratu u Afganistanu; zbornik ispovesti samoubica „Začarani smrću „; zatim „Černobilska molitva „ o katastrofi AEC u Čenrobilu.
Njena poslednja knjiga „Vreme sekond-henda“ kojom je završila seriju „Glasovi utopije „ izašla je u avgustu ove godine na švedskom jeziku, što je verovatno i poslužilo kao povod za nominaciju njene autorke za Nobela.
Posle publikovanja ovog romana u prevodu na švedski, književni kritičari u Stokholmu su svojim osvrtima jendoglasno uzviknuli:“Evo pravog favorita za ovogodišeg Nobela !“, a njima su se pridržili i književni poznavaoci iz drugih zemalja.
Mediji su, pozivajući se na švedski PEN centar saopštili da se „beloruska novinarka i spisateljica kandiduje za Nobelovu nagradu još od 2002. godine.“
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
BELORUSKA SPISATELJICA SVETLANA ALEKSIJEVIČ MEĐU FAVORITIMA KLADINONIČARA ZA NOBELA
Po verziji kladinoničarske kompanaije Ladbrokes beloruska spisateljica i novinarka Svetlana Aleskijevič koja posle 2000. g, živi u inostranstvu sa koeficintom 6:1 ušla je u najuži izbor za Nobelovu nagradu za književnost kao treći favorit.
Na prvom mestu je i dalje japanski pisac Haruki Murakami sa šansama 5:2, druga je „večiti kandidat „ Kanađanka Elis Munro. Naglo su porasle šanse i norveškog dramskog pisca Juna Fose -9:1.
Svetlani Aleksijevič (65) književnu slavu je donela njena debitantska knjiga „Rat (Voйna) nema žensko lice“ koja je nekoliko godina čekala u fijoci dok nije počela perestrojka, objvljena 1983.
Godine 1985. izlaze joj iz štampe „Poslednji svedoci „ o Velikom otadžbinskom ratu iz dečje vizure, a onda slede romani „ Dečaci od cinka „ oratu u Afganistanu; zbornik ispovesti samoubica „Začarani smrću „; zatim „Černobilska molitva „ o katastrofi AEC u Čenrobilu.
Njena poslednja knjiga „Vreme sekond-henda“ kojom je završila seriju „Glasovi utopije „ izašla je u avgustu ove godine na švedskom jeziku, što je verovatno i poslužilo kao povod za nominaciju njene autorke za Nobela.
Posle publikovanja ovog romana u prevodu na švedski, književni kritičari u Stokholmu su svojim osvrtima jendoglasno uzviknuli:“Evo pravog favorita za ovogodišeg Nobela !“, a njima su se pridržili i književni poznavaoci iz drugih zemalja.
Mediji su, pozivajući se na švedski PEN centar saopštili da se „beloruska novinarka i spisateljica kandiduje za Nobelovu nagradu još od 2002. godine.“
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Intervju sa Pavlom Bušujevim, rukovoditeljem Odeljenja za balkanska istraživanja Instituta za zemlje ZND...
U intervjuu za RGM.Žurnal, Pavel Bušujev, šef Odeljenja za balkanske studije Instituta zemalja ZND, govorio je o mentalitetu vlasti i naroda na Balkanu, o tome koje glasine ostaju puka...
Vaše Visokopreosveštenstvo...
Na pitanje urednika portala RuSerbia.com o dugoročnim posledicama NATO bombardovanja osiromašenim uranijumom u Srbiji i NATO bioloških laboratorija u Ukrajini i potrebi formalnog okrivljavanja SAD i NATO-a za nanošenje...
Na platnu promiču kadrovi oslobođenja Marijupolja, okružen sam publikom koja aplaudira i plače i razmišljam samo o jednom – saborcima kojih više nema, kaže povodom premijere dokumentarnog filma “Na...
Ostale novosti iz rubrike »
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
