Ukrajina - EU. Igra na polju SAD, ili Julija spoticanja

Mandat misije posmatrača EU u Ukrajini pod rukovodstvom bivšeg predsednika Poljske Aleksandra Kvasnjevskog i bivšeg predsednika Evroparlamenta Peta Koksa produžen je do 29. novembra. Odnosno, do završetka samita Istočnog partnerstva u Vilnjusu.

Ako se i tamo ne uspe naterati Ukrajinu da ispuni sve zahteve EU, glavni od kojih ostaje oslobođenje Julije Timošenko, onda, kako je izjavio Kvasnjevski, koji se više od 20 godina bavi problemima Ukrajine, potpisivanje sporazuma o udruživanju Ukrajine s EU može da bude odloženo za neodređeno vreme. Prema njegovim rečima, «nastavlja se borba od neverovatnog značaja i težine. Reč je o geopolitičkoj bitki, u kojoj se određuje budućnost cele Evrope, Ukrajine, EU i Rusije". Sudeći po svemu, u ovu bitku su stupile i SAD, jer je skoro dve nedelje do samita Istočnog partnerstva zamenik Državnog sekretara SAD Viktorija Nuland pozvala lidere Ukrajine da učine «pravilni izbor».

Komentar poljskog politikologa, doktora nauka Mateuša Piskorskog.

- Pre svega, regionalne vlasti su dobile predlog da se potpisivanje sporazuma o udruživanju Ukrajine s EU odloži za izvesno vreme i od čitavog niza ukrajinskih preduzeća. Posle analize eventualnih posledica takvog koraka, eksperti su došli do zaključka da će ukrajinski biznis neminovno imati velike gubitke - naročito u početnoj fazi. Premijer Ukrajine Azarov je naveo impresivni podatak: 164 mlrd. evra - toliko će koštati Ukrajinu sporazum o udruživanju Ukrajine s EU tokom narednih deset godina. Razumljivo je da ovo apsolutno neprihvatljivo za budžet zemlje.

S druge strane, svesni smo da Istočno partnerstvo, koje su inicirali 2008. godine Radoslav Sikorski i Karl Bild, ne samo podržavaju, već i kontrolišu SAD, koje su veoma zainteresovane za konfliktne situacije između Ukrajine i Rusije. U tom smislu SAD bi potpuno zadovoljavala varijanta sporazuma Ukrajine s EU, jer bi to nastavilo ekonomsko i političko odvajanje bivših sovjetskih republika od Rusije i smanjilo značaj evro-azijskog saveza.

Smatram da ukoliko u Vilnjusu ne budu potpisani svi pripremljeni dokumenti, to će značiti zalazak, a možda, i propast same ideje Istočnog partnerstva.

Hoće li se kamen spoticanja pretvoriti u «Juliju spoticanja» u rešavanju pitanja udruživanja Ukrajine s EU ili će evropska zajednica ipak uspeti da pridobije «najnezavisniju» susetku Rusije? – pitamo glavnog redaktora časopisa «Rusija u globalnoj politici» Fedora Lukjanova:

- Prvo – da li EU upravo želi da pridobije Ukrajinu … Ne bih tako postavio pitanje, jer nije reč ni o članstvu Ukrajine u EU, ni o nekim obavezama prema Ukrajini, koje bi poticale od te tesne alijanse. EU ne preuzima, neće ni preuzeti takve obaveze. Nije to joj potrebno. Što bi EU sa zadovoljstvom učinila: ona bi institucionalno vezala Ukrajinu uz sebe tim ugovorom o udruživanju bez ikakvih obaveza. Obećavši… a, možda, ne obećavši, već pruživši širi pristup sopstvenim tržištima, svesna da ukrajinska ekonomija nije toliko konkurentna da bi predložila nešto bitno.

Evropa može da potpiše sporazum i bez oslobođenja Timošenko, ali će to izgledati dosta čudno, jer se ranije tvrdilo da je to glavni uslov. Ako, recimo, neke zemlje, Poljska i Švedska, uspeju da ubede kolege u EU da je sama činjenica tešnjeg povezivanja Ukrajine važnija od svih uslovnosti, onda će verovatno, Kijevu predložiti potpisivanje i u takvoj varijanti. Čini mi se da ovog puta neće do toga doći, te Ukrajina neće potpisati ugovor s Evropom.

Sama mogućnost «lečenja zatvorenika u inostranstvu» je nonsens za Francusku. «Slučaj Timošenko» komentariše advokat u oblasti međunarodnog prava Frederik Belo.

- Teško je da nešto kažem, jer nikada nisam čuo za takvu praksu u Francuskoj. Mislim, ona ne postoji. Obično, sve se dešava jednostavno: kada je čovek u zatvoru, on ima pravo na medicinski pregled, pravo na lečenje u bolnici ili medicinskoj ustanovi. Što se tiče Madam Timošenko, ona je bolesna, ili, smatra sebe bolesnom. Međutim, lično ja se čudim da ona mora ići na lečenje u drugu zemlju.

Mislim, ako madam Timošenko pođe radi lečenja, naprimer, u Nemačku, ona će tamo tražiti azil, počeće pregovori, lobiranje zakona u korist madam Timošenko. Ona je veoma bogata, njen novac se nalazi ne samo u Ukrajini.

Timošenko je samo pogodna tema da bi se zamrsila čitava procedura udruživanja Ukrajine s EU, da bi se zatim odgovornost prevalivala na drugu stranu, smatra Fedor Lukjanov, Kijev će tvrditi: «Bili smo spremni, ali je Evropa zapela zbog sitnice». Sa svoje strane, Evropa će kazati: «Kad takvu sitnicu nisu mogli da učine, o čemu je reč?»

Sigan Leonid, Seržantova Nataliя, Bobrovič Oksana