Šta će se desiti ako nuklearni sporazum o Iranu bude osujećen?

12. novembra, bio je poslednji dan bliskoistočne turneje državnog sekretara SAD Džona Kerija. Sada je on u Kataru i pokušava da nagovori Abu-Dabi, Er-Rijad i Tel-Aviv da usvoje preliminarni sporazum šestorke posrednika UN o nuklearnom dosijeu Teherana. Svi učesnici pregovora shvataju da bez političke volje progres nije moguć. A posledice osujećivanja već postignutih dogovora u Ženevi će biti katastrofalne po čitav region.

Džon Keri, kako je saopštio predstavnik Stejt Departmenta SAD, nalazi se na stalnoj vezi sa izraelskim premijerom Binjaminom Netanjahuom. Poslednji za sada odbija da prihvati bilo kakve forme sporazuma, osim potpunog i hitnog obustavljanja nuklearnog programa i uništenja svih nukleranih objekata Irana.

Dogovor u Ženevi daje Iranu ukidanje sakncija, a međunarodnoj zajednici ne daje ništa, smatra izraelski premijer. Iran će sačuvati nuklearne objekte. To je loš dogovor, i Izrael ga nikad neće prihvatiti, dodao je Netanjjahu.

Džon Keri je izjavio u Abu-Dbiju da će sporazum sa Iranom biti dostignut narednih meseci. Nije sasvim jasno odakle Keriju takav optimizam. U subotu, 9. novembra, Francuska je blokirala dostignute dogovore o etapama regulisanja krize oko iranskog nuklearnog programa. Šestorku posrednika UN (stalni članovi SB UN plus Nemačka) takav korak Pariza je obeshrabrio. Njega smatraju učinjenim pod pritiskom Izraela i Saudijske Arabije. Obe strane ne žele normalizaciju odnosa između Teherana i Vašingtona.

Ili Keri zna nešto što nikome nije poznato, ili on jednostavno nema više vremena, ni snaga za pesimizam. Njegov nivo se spustio skoro do apokaliptičnih predskazanja: od preventivnih napada Izraela na Teheran do svrgavanja umerenog predsednika Irana Rouhanija, proizvodnje iranske nuklearne bombe i velikog rata u regionu u skorijoj budućnosti.

Među ruskim ekspertima mišljenja se razlikuju. Najmučnije prognoze iznosi predsednik instituta za Bliski Istok Jevgenij Satanovski.

- Situacija oko postojanja ili odsustva nuklearnog oružja u Iranu direktno se odnosi na sahranu režima nerasprostiranja nuklearnog oružja. Ova sahrana, sa moje tačke gledišta, desiće se vrlo brzo. To znači da od 40 država koje imaju tehnološke mogućnosti da naprave nuklearno oružje, u narednih 15-20 godina njega će dobiti najmanje 25-30 zemalja. To će biti mali nuklearni arsenali sa niskom snagom punjenja, ali sa visokom mogućnošću primene u regionalnim konfliktima.

Bojazni nisu lišene osnova. Saudijska Arabija već pokreće sopstveni nuklearni program. On predviđa pokretanje 16 rekatora do 2030. godine. Zapadna štama u poslednjih 10 godina piše da Pakistan koji već ima sopstvenu bombu, spreman je da pomogne saudijcima u tehnologiji proizvodnje nuklearnih punjenja. U zamenu za jeftinu naftu.

Za sada predsednik Hasan Rouhani ima kredit poverenja, rekao je u intervjuu za Glas Rusije direktor Centra za društveno-politička istraživanja IMEMO Vladimir Jevsejev. Ali on će nestati ako Rouhani ne uspe da se dogovori sa Zapadom.

- Očigledno ovaj kredit poverenja će trajati oko godinu dana. Ako za to vremene uspe da poboljša odnose sa Zapadom, da reši problem ekonomskih sankcija, protiv njega mogu da se ujedine ne samo konzervativci, poput bivšeg predsednika Ahmadinedžada, već i takozvani umereni reformatori. Treba imati u vidu da protiv Rouhanija vrlo aktivno radi rukovodstvo Korpusa straža Islamske revolucije i niz drugih vrlo uticajnih struktura.

Na rešavanje iranskog nuklearnog prolbema, naravno, otići će vreme, smatra Vladimir Jevsejev. Ali treba samo shvatiti da takve šanse kao što je ova verovatno više neće biti. Kasnije će kompromis biti nemoguć već iz unutariranskih razloga, kaže Vladimir Jevsejev.

U Teheranu je u međuvremenu protekao satanak eksperata MAGATE i iranskih nuklearaca. Istina, kao što je jasno iz mišljenja analitičara, svaka usaglašavanja tehničkih aspekata bez političke volje tako će ostati usaglašna gomila „gvožđurije“.

Andrej Fedjašin,