Moldavija: u Šengen preko glava Rumuna?

Evropska komisija može da ukine vize za građane Moldavije još pre prijema Rumunije u Šengensku zonu – tačnije 2015. godine. Ovu senzacionalnu vest izneo je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozu krajem prošle nedelje na zajedničkoj konferenciji za štampu u Briselu sa premijerom Moldavije Jurijem Ljankeom i njegovim rumunskim kolegom Viktorom Pontom.

U poslednje tri godine vlada Moldavije je uradila veliki posao. Izveštaj koji je danas objavila Evropska komisija govori o tome da Kišinjov ispunjava sve obaveze, saopštio je Barozu. Ipak naš komentator Petar Iskenderov smatra da je pre reč o glavnoj pi-ar akciji uoči predstojećeg samita programa EU Istočno partnerstvo 28. i 29. novembra, nego o relanoj prognozi.

Idem kući sa velikim osećanjem radosti, tako je reagovao na reči predsednika Evropske komisije moldavski premijer. Kako bi se shvatile emocije Jurija Ljankea treba napomenuti: ideja puštanja Moldavije u bezvizni prostor za njega je glavna stvar čitavog političkog života, i Barozuova izjava je skoro svetslost na kraju tunela...

Nažalost, svih poslednjih godina samiti Istočnog partnerstva se odvijaju pod znakom pre političkih špekulacija nego realnih odluka – tim pre kada je reč o pitanjima evropskog dnevnog reda. Na samitu koji predstoji krajem novembra u Viljnusu Evropska komisija namerava da po svaku cenu potpiše Sporazum o asocijaciji sa Ukrajinom – mada u samoj EU priznaju da Kijev nije ispunio niz ključnih preliminarnih uslova. Periodična eskalacija simpatija Brisela za Moldaviju takođe očigledno ima geopolitički karakter i vezana je za šire procese na regionalnom prosotru – istakao je u razgovoru za Glas Rusije direktor Institua za zemlje ZND Konstantin Zatulin:

- Evropski komesari jednostavno podstiču Moldaviju na dalje distancioniranje od ZND, od Rusije. I ovde, ma kako da se to objašnjava uspesima u oblasti demokratije, pozadina nije demokratija, već geopolitičke postavke. Treba podržati Moldaviju koja postepeno klizu i stranu od Rusije.

Moldavija nije usamljena na spisku zemalja koje osećaju na sebi političku kombinatoriku EU. Drugi očigledni primer je Belorusija, podsetio je za Glas Rusije šef katedre za evropske integracije MGIMO MIP Rusije Nikolaj Kavešnjikov.

- Bazična parola, pa ne samo parola, već i mnoge akcije Zapada, usmereni su na osiguranje ljudskih prava i podršku demokratskim režimima. Ipak sa tačke gledišta međunarodne zajednice i opštepriznatog međunarodnog prava, ljudska prava nisu unutrašnja stvar države. Granica između ove dve stvari je krajnje tanana i nesumnjivo uvek postoji iskušenje da se zloupotrebi pravobranilačka tematika između ostalog za pokušaj smene neugodnih režima.

I na kraju treba napomenuti da takvi evropski teškaši kao što je Austrija, Nemačka, Francuska, Švedska, Holandija, Norveška, koji su osetili na sebi snažan pritisak talasa imigracije sa Balkana, više puta su pozivale rukovodstvo EU da revidira odluke o bezviznom režimu. I teško da će danas iste te države ozbiljno razmatrati pitanje o skorijem uključivanju građana zemalja ZND u bezvizni režim. Tako da patos Barozua, radost Ljankea i glasne reči rumunskog premijera Ponta o šengenskim perspektivama Moldavije imaju sve šanse da ostanu samo na papiru.

Petar Iskenderov,