Policija SAD uništava želju za učenjem - za šaranje po klupi čekaju lisice

Radi vaspitanja učenika u SAD-u sve češće pozivaju policiju sa njenim odgovarajućim metodima. Staviti učeniku lisice i uhapsiti učenika mogu za najmanju krivicu, naprimer, za crtež na klupi. I to, takve mere se šire ne samo za obične učenike, već i decu-autiste.

Pitanje da li je policija potrebna u školama, postalo je predmet žarkih sporova za Amerikance. S jedne strane, kada se u hodnicima škola često čuju hici, - ta je mera opravdana. S druge, strane, suviše često dolazi do slučaja preteraneprimene sile. Školski profesori u SAD-u počeli su prevaljivati na policajce svoje direktne obaveze u vaspitanju dece. Grupe policajaca pozivaju, naprimer, ako učenik ne želi da radi zadatak ili baca hranu u školskoj trpezariji.

U Njujorku učenicu su uhapsili za crtež na klupi. 12-godišnjoj Aleks Gonsales su stavili lisice i odveli u policijsku stanicu za to, što je ona ostavila na klupi natpis «Volim moje prijateljice Ebi i Fejt» i nacrtala «smajl». Direktor škole je smatrao to aktom vandalizma, te je pozvao policiju. Drugi slučaj se desio u manjem gradu Miledžvil, država Džordžija. Mala Selesija Džonson je dobila histeriju u obdaništu. Umesto da pokuša da je umiri, direktor je pozvao policiju. Policajci su postupili u skladu sa standardnom šemom: stavili su detetu lisice i uhapsili. Usled toga je devojčici bila naneta teška psihološka trauma, kažu američki zaštitnjici ljudskih prava:

- Ona je tek navršila 6 godina. Ovakvo obraćanje s njom nije bilo opravdano. Smatram da je to apsolutno nedopustivo. To je problem čitavog sistema obrazovanja, na koji je neophodno obratiti pažnju.

Prema rečima eksperata, takvoj situaciji je dovela politika takozvane nulte tolerantnosti, kada se bilo koje odstupanje od pravila strogo kažnjava. Ovaj princip je počeo da deluje u SAD-u krajem 1990-ih godina, posle niza masovnih ubistava u američkim školama, ističe opunomoćeni za prava dece Pavel Astahov:

- Bezuslovno, to je povezano s nasiljem u školama i nasiljem u porodici. Taj strah i napetost rezultiraju takvim grozničavim akcijama, kada hapse sve redom, pucaju u dete iz plastične mašinke, hapse dete za neadekvatno ponašanje, čak bez razmišljanja o tome da je to dete posebno, ono može da ima devijacije psihičkog karaktera. Sve se odlaže za kasnije: prvo treba surovo delovati, izolovati, a zatim istražiti šta je i kako.

Rezultat takve politike je očit – mere, koje moraju da osiguraju bezbednost u školama, postale su za američke učenike prava policijska samovolja. U Bruklinu su policajci traumirali 5-godišnjeg dečka-autistu. U vreme časa dete je dobilo napad histerije. Profesori nisu znali šta da učine, te su pozvali policiju. Policajci su privezali dete nosilima i odvezli u psihičku bolnicu. Mami i baki, koje su došle na lice mesta, policajci su stavili lisice. Ženi poodmaklih godina pri hapšenju su polomili rebro. To nije jedini takav slučaj, mada je takvo ponašanje prema deci-autistima nedopustivo ni u kojim okolnostima, kaže psiholog Marija Pugačeva:

- Autisti su deca, s kojima treba postupati veoma pažljivo. U tom smislu je sve ovo za mene pravi šok, jer autisti čak nisu svesni, zbog čega ih kažnjavaju. Oni nemaju refleks. Nemaju povezanost s onim, šta su učinili: nisam bio dobar, te su me kaznili, zato ne smem da budem takav. Oni žive prema svom rasporedu. Nije adekvatno plašiti psihički nepunovrednog čoveka pištoljem, primenjivati neke sankcije.

Mičigansko Udruženje za obrazovanje otvoreno izjavljuje da školsko osoblje nije spremno za rad s decom sa psihičkim devijacijama. Eksperti ističu da svoju negativnu ulogu igraju masovna otpuštanja pripadnika obrazovanja. Pedagozi nemaju vremena da bi objasnili svakom detetu pravila ponašanja. Mnogo je jednostavnije i brže – pozvati policiju, koja će silom naterati dete da se podredi.

Ana Hrustaljeva,