Vojno-obaveštajna aktivnost u Ruskoj imperiji: Predak pisca Tolstoja - ruski obaveštajac

Nakon što je ruska vojska 1696. godine osvojila Azov, Rusija počinje borbu za izlazak na Crno more. U tu svrhu, Petar Veliki odlučuje da otvori stalno rusko izaslanstvo u Istambulu. Prvi stalni ruski izaslanik u Osmanskom carstvu je bio grof Petar Aleksejevič Tolstoj (1645-1729).

Petar Tolstoj - predak čuvenog pisca Lava Tolstoja, bio je jedan od najobrazovanijih ljudi svog vremena. Za vreme svog dvogodišnjeg boravka u Italiji, Tolstoj je ovladao italijanskim jezikom, upoznao se sa evropskim načinom života, stupilo u kontakt sa nizom visokih evropskih državnika, izučio moreplovstvo i brodogradnju.

Pred odlazak za Istanbul 1702. godine, Petar Tolstoj dobija sledeće tajne instrukcije: "Na dvoru sultana pratiti i opisati stanje tamošnjeg naroda... kakve su vladajuće osobe, kako će reagovati i sa kojim državama, u vojnim i političkim poslovima, spremaju li sa kim rat tajno ... na moru ili kopnu..."

Boravak ruskog ambasadora u Osmanskom carstvu na samom početku Severnog rata (1700-1721), kada su vojna dejstva na dva fronta mogla imati teške posledice, bio je od velikog značaja za rusku vladu. U to vreme, pažnja Petra Velikog je bila fokusirana na Baltik i on se svim sredstvima trudio da održi mir sa Turskom. U Istanbulu, Tolstoj je mogao da računa samo na pravoslavnu jermensku zajednicu i jerusalimskog patrijarha Dositeja koji je ruskog izaslanika na Porti snabdevao sa veoma važnim informacijama o dešavanjima unutar carstva. U svojim depešama kancelaru Golovkinu, napisao je: "Ovi ljudi iskreno i bez straha rade, ne tražeći od mene nikakve naknade".

Usled neprijateljskog raspoloženja niza evropskih sila prema Rusiji, Tolstoj je morao da drži pod budnim okom njihove izaslanike u Istambulu. Uz pomoć mreže agenata, Tolstoj je uspeo da se 1707. godine upozna sa sadržajem pisama francuskog ambasadora u Istambolu Feriola (1699-1711), u kojima francuski diplomata poziva turske vlasti da krenu u vojne operacije protiv Rusije. Ambasador je na to odmah reagovao - uz pomoć novca i poklona, na tajnom sastanku kod sultana, pobedila je partija mira, koju je potkupio Tolstoj.

Međutim, tri godine kasnije, u jesen 1710. godine, Tolstoj dobija tajne informacije o predstojećem zasedanju Velikog divana na kojem je trebalo da se odluči o prekidu odnosa sa Rusijom. Očekujući svoje pritvaranje u Semibašenom dvorcu u Istambulu, gde su Turci obično zatvarali strane izaslanike u znak objave rata, on je žurno, obmanuvši turske stražare, poslao tajnu depešu caru. U njoj je stajalo:"Na brzinu pišem, da su Turci, po savetu mnogih, odlučili da skoro isprate švedskog kralja sa mnogo Tatara, i da u proleće usklade svoje komande, vreme mobilizacije i mesto koncentracije turske vojske."

Tolstoj u svojim izveštajima poslatim u Moskvu daje detaljne informacije o državno-administrativnom aparatu Turske. Između ostalog, o skupljačima poreza piše: "Ili nemaju imovine ili su neradnici, ali znaju da kradu i razvlače narodnu kasu." Tolstoj je u više navrata obaveštevao cara o teškom položaju hrišćanskog stanovništva, koje je, pored verskog progona i ugnjetavanja od strane vlasti, trpelo i veliko poresko opterećenje. On piše o tome kako su mnoge oblasti u Bosni i Srbiji bile razorene i napuštene osiromašenim stanovništvom.

Nakon potpisivanja mira sa Turskom 1714. godine, Tolstoj se vratio u Rusiju i nastavio da radi u Savetu za spoljne poslove. Car je imao posebno poverenje u Tolstoja. Jednom prilikom mu je rekao: "Da ti glava nije tako pametna, davno bih naredio da je odseku." Tolstoj je postao jedan od rukovodilaca tajne službe Petra Velikog - Tajne kancelarije. On je učestvovao i u diplomatskim pregovorima. U svojstvu savetnika, u periodu 1716-1717 pratio je Petra I na putu po Evropi: u Amsterdamu, Parizu, Kopenhagenu. Godine 1717, po carevom naređenju, organizovao je prebacivanje iz Napulja u Rusiju carevića Alekseja, time stavši na put državnoj izdaji. Za odanu službu caru, Tolstoj je bio velikodušno nagrađen imanjem i Ordenom Svetog Andreja Prvozvanog. Slučaj carevića Alekseja ga je zbližio sa caricom Katarinom, od koji je na dan njenog krunisanja dobio titulu grofa.

Za vreme vladavine carice Katarine I (1725-1727), Tolstoj je bio član Vrhovnog tajnog saveta. U spletkama oko prestola, Tolstoj je stao na stranu Jelisavete Petrovne i Ane Petrovne, protiv Petra II. Izgubivši u toj zakulisnoj borbi 1727. godine, prvi ruski obaveštajac i njegov sin Ivan zatvoreni su u Solovecki manastir, gde je i završio svoj život 1729. godine.

Milena Cmiljanić,