Evropski parlament rezimira rezultate

Aktuelno zasedanje Evropskog parlamenta u Strazburu u suštini znači rezimiranje rezultata rada aktuelnog poslaničkog korpusa.

Zvanična statistička agecnija EU Eurostat objavila je najnovije podatke o jednom od ključnih socijalno-ekonomskih parametara – nezaposlenosti. Oni svedoče da 2013. godine nije pošlo za rukom da se prelomi situacija u tom pravcu. Bez obzira na sve antikrizne mere koje se preduzimaju, uključujući korišćenje sredstava iz specifičnih fondova EU, nezaposlenost u EU u poslednja tri meseca 2013. godine nije pala, ostavši na nivou od 12%. Pa i u celini za godinu dana smanjenja se nisu desila: još u decembru 2012. godine nezaposlenost u zoni evra je izbila na aktualni nivo i dostigla 11,9%.

Zašto svi napori rukovodstva EU, njenih komesara i poslanika ne donose osetne rezultate čak u tom krajnje važnom pravcu? Jedan od glavnih razloga vidi se u nesposobnosti donošenja efikasnih i operativnih rešenja. Tim pre u uslovima objektivnih ekonomskih problema EU – podsetio je u razgovoru za Glas Rusije ekspert Evropskog instituta RAN Vladislav Belov:

- Sopstvenim unutrašnjim resursima za kvalitetnu promenu situacije ekonomija Evrope posebno ne raspolaže. Ona nema potrebnih drajvera rasta za koje bi mogla da se uhvati. U datom kontekstu, naravno, može da se posavetuje evropljanima, između ostalog vodećim zemljama EU, da pogledaju Rusiju. Potražnja sa tačke gledišta modernizacije u našoj zemlji ostaje, dogovarajući ruski državni programi prilično su veliki.

Ipak očekivati od evropskih poslanika u EU celini konkretne korake u produbljivanju saradnje sa Rusijom trenutno teško da je moguće. Oni su previše zauzeti geopolitičkim igrama čiji scenario se piše ne samo u Briselu, već i u Vašingtonu. Nije slučajno što je kao jedna od glavnih tačaka dnevnog reda na aktualnoj sednici Evropskog parlamenta proglašena sitaucija u Ukrajini. Vrhovni predstavnik za zajedničku spoljnu politiku i politiku bezbednosti Ketrin Ešton je izjavila da EU i SAD već rade na planu pružanja značajne finansijske pomoći Ukrajini u periodu do predsedničkih izbora zakazanih za 2015. godinu. I to pri tome, kako podvlače sami eksperti, što već u tekućoj godini novi paketi antikrizne pomoći mogu da budu potrebni istoj toj Grčkoj ili Španiji.

Između ostalog ne treba se čuditi ovakvoj pažnji EU prema zemljama koje leže istočno od njenih granica. Kako je istakao u intervjuu za Glas Rusije šef katedre za evropske integracije MGIMO MIP Rusije Nikolaj Kavešnjikov, politika EU i Zapada u celini u tom pogledu u poslednje dve decenije imala je politički angažovan i protivrečni karakter. Pri tome krivica za istinska i umišljena kršenja ljudskih prava i druge pogreške polagala se na pojedine zemlje i snage u zavisnosti od sopstvenih interesa Zapada.

Petar Iskenderov,