Ukrajina: „Svoboda“ protiv slobode

Evropa koja je navikla da gleda na događaje u Ukrajini kroz prizmu odnosa sa Rusijom može da bude sasvim nespremna za razmere ukrajinskog nacionalizma. Evropa je prosto naprosto propustila trenutak rađanja ozbiljne sile koja postepeno jača u ukrajinskoj državi.

Najvažnije je da se sada ne dozvoli krvoproliće i raspad države, rekao je u ekskluzivnom intervjuu za Glas Rusije poznati poljski novinar i autor knjige Svoboda protiv slobode Mačej Viščnjevski.

Vaša knjiga Svoboda protiv slobode je odraz interesovanja za problem nacionalizma u Ukrajini. Kako se pojavilo interesovanje za ovu temu?

- To je pre reakcija publiciste na razvoj događaja u Ukrajini poslednjih godina. Odavno se bavim problematikom postsovjetskog prostora, posebno Ukrajinom i Rusijom – to je i moje lično i profesionalno interesovanje. Pet godina sam živeo u Moskvi, naučio jezik i upoznao mnogo zanimljivih ljudi i prijatelja. Zato imam pomalo sentimentalni odnos prema ovom regionu, što između ostalog ne smeta da se objektivno ocenjuju događaji.

Da li je za Vas bio neočekivani talas nacionalističkih raspoloženja u Ukrajini?

- Mislim da niko ništa slično nije očekivao sve do parlamentarnih izbora 2012. godine, kada je Svoboda bila četvrta partija u ukrajinskom parlamentu. Naravno, pažljivi posmatrač je mogao da pogodi da će birači tražiti nekog ko se nije kompromitovao učešćem u vlasti, pošto tokom 20 godina političke elite Ukrajine doprinosile su nazadovanju države. Svoboda je vešto i efikasno iskoristila opšte stanje umova i vladajuće razočaranje u vlast. Sada su oni sila i to strašna.

Da li smatrate da je Viktor Janukovič dao nacionalistima prolaz u parlament?

Predsednik Janukovič i njegovo okruženje bili su poslednja kap u toj čaši razočaranja, očajanja i gneva većine Ukrajinaca, koja je izvela ljude na ulice. Nad onim što se sada dešava u Ukrajini, počev od 1991. godine radila je marljivo čitava ukrajinska politička elita. Tih godina često sam boravio u Ukrajini i bio svedok postepene degradacije državnog aparata, jačanja korupcije do neviđenih razmera i izazivačkog ponašanja vlasti. Za to što se Ukrajina pretvorila u slabu državu koja ne poštuje svoje građane, krivi su svi, između ostalog i EU i Poljska. Znali smo šta se dešava u Ukrajini, ali smo zatvarali oči i koristili je kao instrument u svojim antiruskim fobijama. A nacionalisti su jednostavno čekali svoj trenutak. I taj trenutak je nastupio.

Oni su stali na čelo revolucije...

To nije revolucija, to je bunt. Revolucija treba da ima svoje lidere, borce koji vode mase do označenog cilja. Ovde ne vidim ništa slično. Majdan je vrlo raznolik. Veliki deo tih ljudi ne ćeli da prizna poslenike opozicije za svoje lidere. To je očigledno ilustrovao incident sa Kličkom, na kojeg su pustili penu iz aparata za gašenje požara, i izviždavanje Olega Tjagnjiboka. Ljudi im ne veruju.

A kome veruju?

Nikome. Veruju svojim emocijama. Ljudi bi hteli da budu bolji, da se sa njima odnose sa poštovanjem, kao prema jednakima. Problem se sastoji u tome što političari pokušavaju da iskoriste ove emocije, a najopasnija politička snaga su sada upravo nacionalisti.

Rekli ste da su Tjagnjikoba ka Majdanu izviždali. Da li to može da znači da njegova retorika ne nailazi na podršku?

Tjagnjibok je sada u teškom položaju. Sa jedne strane, on treba da ostavi utisak predvidivog političara, koji se rame uz rame sa opozicijom bori sa budućnost svoje zemlje. Sa druge strane, pritiskaju ga radikalni nacinalisti, koji zahtevaju otvorenu borbu za svoje ideale. Desni sektor koji se sastoji od samih radikalnih aktivista nacionalističkog krila provocira konflikt, a vlast odgovara agresijom. Tačnije, pokreće se spirala nasilja. Tjagnjibok, ako želi da sačuva svoj položaj u nacionalističkom pokretu, moraže da se povuče na pozicije još radikalnije u poređenju sa borcima Desnog sektora. A to je opasno.

Zašto?

Navešću primer. Za vreme poslednjeg istupanja u Radi, Tjagnjibok je pozvao da se sačuva celovitost Ukrajine i da se ne dopusti krvoproliće. On je imao i druge, ništa manje razumne zahteve. Istovremeno pozvao je da se likvidira ruska „peta kolona“ u Ukrajini i da se spreči „putinizacija“ zemlje. To nije ništa drugo do poziv očajnim ljudima da se upute da traže neprijatelja koji, kako aludira Tjagnjibok, kriv je za nesreće Ukrajine. To je raspirivanje rusko-ukrajinske mržnje. Na kraju krajeva, Tjagnjibok će pokazati prstom na kabinet Azarova i reći da su to agenti Kremlja i po čitavoj Ukrajini će započeti lov na „petu kolonu“. U takvoj usijanoj atmosferi kao u Ukrajini, ideja linčevanja može da padne na plodno tle. Ja sada ne bih razmišljao o mogućim posledicama realizacije ovog mračnog scenarija.

A ako Svoboda dođe na vlast, da li će postati civilizovana politička sila?

Ja u to ne verujem. Rasizam, ksenofobija, elementi fašizma i nacionalizam – to je bezdan iz kojeg je stasala Svoboda. Mene čudi kako Vitalij Kličko i Arsenij Jacenjuk mogu da stoje pored Tjagnjiboka. Možda oni veruju da će moći da ga civilizuju? Neće uspeti, zato što kao prvo, iza njega stoje redovi fanatika nacionalista. Kao drugo, ne zna se da li će Kličko i Jacenjuk imati autoritet u finalnoj borbi za vlast. A Tjagnjibok ima šanse da uđe u finale. Između ostalog, mene više čudi stav poljskih i evropskih političara, koji, obraćajući se gomili na Majdanu, prave se da ne primećuju zastave nacionalista koji se nad njim viju. Ovo slepilo može mnoge skupo da košta.

Gde i kako može da se kupi vaša knjiga?

Knjiga je izašla u varšavskoj izdavačkoj kući WydawnictwoJJK2013. godine. Mek povez, 146 stranica. Može da se zakaže telefonom, prvo treba izabrati pozivni broj za Poljsku 48, a dalje 22 833 57 96 ili 727 696 935.

Hvala vam na razgovoru.

Leonid Sviridov,