Balkanski odgovor na krimski referendum

Zemlje bivše SFRJ su poslednje koje bi trebalo da kritikuju pravo Krimljana na samoopredeljenje. Većina njih je, upravo secesijom došla do svoje nezavisnosti, uz punu podršku Zapada. A neke i putem rata. Imajući to u vidu, ne mogu da ne izazovu čuđenje oštre izjave na krimski referendum koje dolaze sa Balkana, posebno uvođenje sankcija Rusiji od strane Crne Gore. Tim pre, što je upravo ta država najviše zavisna od ruskih investicija.

Činovnici EU i SAD nisu dugo čekali da podsete vlasti balkanskih država na njihove obaveze. Tako je predstavnik EU u Srbiji Majkl Devenport saopštio, da je ukrajinska kriza veoma ozbiljan problem i da EU očekuje „da zemlje kandidati za članstvo podržavaju stavove EU koji se tiču spoljne politike“.

Ipak, kako je saopštio potpredsednik tehničke vlade Srbije Aleksandar Vučić, Srbija neće popustiti pred pritiscima Brisela i neće uvesti sankcije Rusiji: „Srbija je na putu ka EU, ona poštuje svoje obaveze, ali neće imati neprijateljski stav prema Rusiji“.

Potpredsednik ruske vlade Dmitrij Rogozin napisao je na svom Facebook: „Stranka Aleksandra Vučića koja je pobedila na izborima u Srbiji ne želi da krene na Rusiju. Momčine! Nećemo dužni ostati.“

Želje Brisela nisu sa oduševljenjem dočekane ni na čitavoj teritoriji Bosne i Hercegovine, odnosno Republika Srbska to odbija. Srbski član Predsedništva Nebojša Radmanović je saopštio: „Predsjedništvo BiH nije se priključilo izjavi Evropske unije o političkoj situaciji u Ukrajini, jer u procesu konsultacija nije bilo konsenzusa između članova Predsjedništva BiH, koji je neophodan u spoljnopolitičkim pitanjima“. On je bio protiv.

Stav Srba u Republici Srbskoj je jasan. Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik čestitao je narodu Krima na demokratskom i fer sprovedenom referendumu i njihovoj odluci da postane deo Ruske Federacije. Za podršku Krimljanima, predsedniku Republike Srpske se zahvalio ambasador Rusije u BiH Aleksandar Bocan-Harčenko. Ambasada Ukrajine u BiH je stav Dodika shvatila kao „otvoreno neprijateljski prema Ukrajini“.

Za Hrvatsku je ponašanje Rusije po pitanju Krima „ gore od neprihvatljivog". „To je agresija i okupacija jednog dela države“, poručio je hrvatski premijer Zoran Milanović. Ipak, ona nema nameru da uvodi sankcije, do sledećeg koraka Moskve. Ovakva odluka Hrvatske se može povezati sa približavanjem turističke sezone i nakon što je prošle godine zabeležila pad broja turista za 20% zbog uvođenja viza Rusima, ne želi još više da zakomplikuje svoje ekonomsko stanje.

Slovenija, takođe, pragmatično gleda na protekle događaje. Ona ne priznaje rezultate referenduma na Krimu, ali, kako je izjavio slovenački ministar inostranih poslova Karl Erjavec, „Oštre sankcije bi potaknule Rusiju da preduzme još tvrđe mere, a vrata za politički dijalog bila bi zatvorena. Slovenija od svih članica Evropske unije ima najbolje odnose s Rusijom, odnosi su tradicionalno dobri, a da i ne govorim da je Rusija naš izuzetno važan ekonomski partner“.

Crna Gora, zajedno sa Albanijom, (divno društvo) pridružila se sankcijama EU prema Rusiji, ne obazirući se na to, što Rusi čine trećinu od ukupnog broja turista – skoro 300.000 godišnje. Odgovor ruske javnosti je bio munjevit. Ne nedavnom najvećem međunarodnom sajmu turizma u Rusiji „MITT/Putovanje i turizam“, ruski turoperatori su u širokom luku zaobilazili štand Crne Gore. Izgleda da će se prisajedinjenje crnogorske vlade sankcijama EU u mnogome odraziti na turističku sezonu. Istina, premijer Milo Đukanović je u Briselu rekao da „Crna Gora nije Moskva na Moru“, no suverena država sa čvrstim demokratskim standardima. Ako on tako kaže…

Iz svega gore navedenog, može se zaključiti da spoljnopolitički koraci balkanskih država u mnogome zavise od ekonomskih veza sa Rusijom. Osluškujući poruke iz Brisela i Vašingtona, oni ipak pokušavaju da pragmatično ocene nastalu situaciju. Svi, osim Crne Gore, koja je, kako izgleda, otvoreno zauzela antirusku poziciju, zaboravivši 300-godišnje prijateljstvo sa Rusijom.

Milena Cmiljanić,