Godišnjica fašističkog bombardovanja Beograda i Srbije 1941. i 1999.

 
Nacistička avijacija Nemačke bombardovala je Beograd 6. aprila 1941, što je označilo početak invazije na Jugoslaviju.

Deset dana ranije Kraljevina Jugoslavija pristupila je paktu sa Silama osovine. Usledili su protesti u zemlji i državni udar kojim je sa vlasti svrgnut Knez Pavle. Zemlja se približila zapadnim Saveznicima, i to u trenutku kada je Hitler nameravao da započne Operaciju Barbarosa protiv Sovjetskog Saveza. Hitler je lično, 27. marta doneo odluku da se bombarduje Beograd i okupira Jugoslavija. Izvršenje zadatka je povereno 4. vazdušnoj floti pod komandom pukovnika Aleksandra Lera. Operacija bombardovanja Beograda imala je tajni naziv „Strašni sud“ (nem. Strafgericht). 




Šestog aprila, u 6:30 ujutru, bez objave rata, sile Trećeg rajha su napale Kraljevinu Jugoslaviju. Njihove vazdušne snage su bombardovale Beograd koristeći 234 bombardera i 120 lovaca (ukupno 484 aviona 6. i 7. aprila). Avioni su poleteli iz Beča (Cvolfašing, Viner Nojštat, Aspang), Graca i Arada. Grad je bombardovan u četiri naleta 6. aprila, i ponovo 7, 11. i 12. aprila 1941. Upotrebljeno je oko 440 tona zapaljivih bombi.

Beograd je od napada iz vazduha branio elitni Šesti lovački puk i jedinice protivvazdušne odbrane Vazdušne zone Beograd. Ne zna se tačan broj aviona koje su oborili jugoslovenski piloti, ali se iz raznih izvora ovaj broj procenjuje na 42 do 48. U borbama je poginulo 11 jugoslovenskih pilota.

06.04.1999. godine:

U mučkom napadu NATO na srbski grad Aleksinac najmanje 10 mrtvih civila.

Bombardovaćemo do ostvarenja ciljeva!

PARIZ- Komandant snaga NATO u Evropi general Vesli Klark izjavio je da će vazdušni udari NATO na ciljeve u Saveznoj Republici Jugoslaviji biti nastavljeni, sve dok alijansa ne ostvari svoje ciljeve, javlja danas Rojters.

Govoreći o snagama bezbednosti na Kosovu, Klark je u intervjuu francuskom listu "Kroa" rekao: "Ne mogu da kažem koliko dugo mogu da izdrže".

Klark je snage bezbednosti na Kosovu optužio za "zlodela nad civilima", a o mogućnosti angažovanja kopnenih trupa NATO izjavio je da o tome treba da odluče političari, a ne vojni komandanti alijanse.



NATO je oko 22.15 u dva navrata napao Novi Sad, gađajući rafineriju u tom gradu, navodi se u izveštaju državne televizije.

Isti izvor je saopštio da je iz pravca rafinerije "posle dve snažne detonacije, porkuljao ogroman plamen, praćen gustim oblacima dima".

"Potom je usledila i treća još snažnija eksplozija iz istog pravca. To je do sada bio najbrutalniji i najžešći udar na civilne objekte u glavnom gradu Vojvodine. Na samo sto metara od rafinerije nalazi se prigradsko naselje Šangaj, koje je bilo totalno izloženo razornom dejstvu fašističkih projektila. Podataka o eventualnim žrtvama...za sada nema", izvestila je RTS.