Škole zatvorenog tipa za HIV inficiranu decu u Kini?

Prema približnim procenama u Kini ima od 500 do 900 hiljada HIV pozitivne dece. Da li treba organizovati za njih škole zatvorenog tipa? – po ovom pitanju u Kini se vode intenzivne diskusije. Rad prve, i na današnji dan jedine takve škole svojevremeno je podržala Peng Ljuan, supruga predsednika NR Kine Si Đinpinga. Međutim među kineskim ekspertima nema jedinstvenog mišljenja o potrebi sličnih specijalizivanih školskih ustanova.

Većina kineskih roditelja nije spremna da njihova deca pohađaju isti razred sa HIV inficiranom decom, izneo je nedavno list „Global tajms“. Kineske škole nalaze različite izgovore, da ne bi primile takvu decu. Ukoliko dete dobije dijagnozu tokom školovanja, direktori direkto zahtevaju da se HIV pozitivno dete uzme iz škole. Mnoga HIV pozitivna deca su suočena sa izolacijom i diskriminacijom od strane učitelja i druge dece.

U bolnici Linfen, u provinciji Šansi, 2006. godine otvorena je škola „Crvena traka“, koja je trenutno jedina školska ustanova u Kini za HIV inficiranu decu. Prema rečima osnivača i direktora škole Go Sjaopinga, sve je počelo od slučaja sa jednom devojčicom, koja nakon kursa lečenja nije htela da se vraća u školu i ostala je da živi u bolnici. Da bi njoj i drugoj deci odvratio pažnju od tužnih misli i pružio mogućnost da steknu obrazovanje Go Sjaoping je odlučio da ih uči. Prvi učitelji malih pacijenata bili su lekari i medicinske sestre bolnice. Na svoje pare su kupili udžbenike, doneli školsku tablu i četiri klupe.

Već godinu dana kasnije ovaj improvizovani razred imao je 16 učenika, koji jedva da su mogli da se smeste u bolničkoj „učionici“. Tada je Go Sjaoping odlučio da otvori pravu školu za svoje pacijente. Ali to nije bilo baš jednostavno. Bez sertifikata škola nije mogla da se nada na državne dotacije i faktički se nalazila van zakona.

Sudbinu škole i njeih učenika promenila je poseta Peng Ljuan, 2011. godine. Zahvaljujući zalaganju žene, koja je kasnije postala prva dama, sve birokratske prepreke su nestale nakon par nedelja. Škola je dobila potreban sertifikat i ujedno – državno finansiranje.

Međutim kineski eksperti nisu jedinstveni u oceni, da je otvaranje sličnih obrazovnih ustanova dobra ideja. Prma mišljenju osnivača fonda „Đisin“ Du Cuna, bez obzira na korist, koju je ova škola donela svojoj deci, ovaj model ne treba primenjivati na nivou cele zemlje. Du Cun smatra, da će školovanje HIV inficirane dece u školama – internatima zatvorenog tipa ozbiljno otežati njihovo integrisanje u društvo. Osim toga otvaranje škola za HIV inficiranu i obolelu sidom decu uputiće kineskom društvu „nepravilan signal“ i počeće intenzivno istiskivanje ove dece iz običnih školskih ustanova.

„Đisin“ je odlučio da krene drugim putem. Osim što obezbeđuje sredstva za HIV inficiranu decu, on pruža i pravnu podršku porodicama inficirane dece i sređuje odnose sa rukovodstvom škola – napominje im na nezakonitost diskriminacije ove dece.

Prema podacima kineskih sredstava javnih informisanja, najnepovoljnija situacija sa HIV-om je u ekonomski manje razvijenim kineskim regionima. Siromaštvo i diskriminacija od strane društva pogoršavaju psihološko opterećenje HIV inficirane dece, i ona su suočena osim sa posledicama svog zdravstvenog stanja, još i sa siromaštvom i depresijom.

Diskriminacija HIV inficirane i obolele sidom dece do današnjeg dana je svakodnevna pojava u Kini. Kineski stručnjaci pozivaju da društvo pruži pažnju ovoj deci, kojoj su potrebna finansijska i psihološka podrška da bi bili punopravni članovi društva.

Jekaterina Zubrickova,