Boško Obradović: Otvoreno pismo Čačanima u zavičaju i rasejanju

Da pomognemo prvo unesrećene u našem kraju, a onda i širom Srbije. Za ovo nam ne treba nikakva politika niti posrednik. Dakle, otići direktno na lice mesta, lično se uveriti kako možemo pomoći. Ništa više se ne traži od nas.

Poštovani sugrađani i zemljaci,

Obraćam Vam se na ovako otvoren i direktan način iz prostog razloga što smatram da ne smemo da dozvolimo da naši sugrađani koji su sve izgubili u poplavama budu zaboravljeni sada kada im je najteže. Na sledećoj sednici skupštine grada odbornička grupa Dveri zatražiće da se iz stalne budžetske rezerve izdvoje sredstva za prvu pomoć unesrećenim porodicama. Verujem i da će preko dinarskog i deviznog žiro-računa koji je Grad Čačak otvorio stići značajna sredstva, dobijena od dobrotvora sa svih strana Srbije i sveta. Znam i da je ovih dana skupljeno i podeljeno mnogo pomoći u hrani, higijeni i drugim potrebama.

Međutim, smatram da smo dužni još jednu važnu stvar: da u što većem broju lično obiđemo postradale i pomognemo. Direktno i bez posrednika vidimo šta kome treba najpreče i nađemo rešenje kako da mu pomognemo. Svaki privrednik, gradska uprava, preduzeće i ustanova, udruženje, sportski klub, politička organizacija, škola ili obdanište u Čačku mogli bi tako da obiđu i pomognu po jednu porodicu u poplavljenim selima i gradu.

Svi smo gledali TV snimke sa razorenih polja i ojađenih domaćinstava. Ali je ipak nešto drugo kada se lično ode i uveri, kada se porazgovara sa ljudima i makar malo podeli teret katastrofalne elementarne nepogode koju su preživeli. Čačak je postradao među prvima, a onda je pod utiskom još većih nesreća širom Srbije došao u drugi plan. To ne smemo da dozvolimo, jer i u našem gradu i okolnim selima unesrećeno je više stotina porodica.

Na svega nekoliko kilometara od centra grada žive porodice koje su ostale bez ičega. U poplavljenim kućama propali su im svi električni uređaji, nameštaj i stolarija, ostali su bez kompletnog poljoprivrednog ulaganja za ovu godinu jer su im sve njive uništene, dok najveći deo njih živi isključivo od poljoprivrede, nema druga primanja i u ovogodišnju setvu uložili su poslednji novac koji su imali. Sada je veliko pitanje koliko je poljoprivredno zemljište zatrovano, da li i kada može ponovo nešto da se poseje i gde naći sredstva za novu setvu. Najpreče potrebe su im: nafta (da mogu da preoru upropaštene njive), seme i veštačko đubrivo za novu setvu, stočna hrana (jer su im sve zalihe zatrovane), novi nameštaj i električni uređaji (šporet, frižider, zamrzivač, mašina za pranje veša...), građevinski materijal za obnovu kuća, obnova stočnog fonda...

Baluga, Konjevići, Preljina, Mršinci, Zablaće, Katrga..., i da ne zaboravimo unesrećene u gradskoj zoni u Ljubiću - nisu daleko. Tamo su naši sugrađani koji su imali veliku štetu i koji će ove i narednih godina teško živeti zbog toga. Mislim da svi zajedno možemo mnogo da im olakšamo ovu tegobu. Za početak tako što ćemo obići ove porodice na poplavljenom području i raspitati se kako su, a potom i tako što ćemo pomoći.

Da ne zaboravimo i pomognemo prvo sve unesrećene u našem kraju, a onda suviškom naših snaga i mogućnosti da pomognemo i širom Srbije gde je najpotrebnije, počevši od naših komšija u Kraljevu, Gornjem Milanovcu, Lučanima i čitavoj zapadnoj Srbiji, pa nadalje. Za sve ovo nije nam potrebna nikakva politika niti posrednik. I tako je i najbolje: otići direktno na lice mesta, lično se uveriti u stepen uništenih njiva i domaćinstava, i pomoći prema svojim mogućnostima. Ništa više se ne traži od nas.

Siguran sam da će Čačani u zavičaju i širom rasejanja znati da procene težinu ove muke naših sugrađana i da pomognu. Jer, svi možemo biti poplavljeni raznim životnim tegobama, i tada će i nama biti potrebna i Božija i ljudska pomoć. Pa da je na vreme zaslužimo.