Italijanski preporod u Moskvi

Međunarodne sankcije protiv Rusije zbog situacije u Ukrajini nisu u stanju da precrtaju kulturne veze koje su uspostavljane vekovima na rusko-evropskom prostoru. Dokaz je jedinstvena izložba iz zbirke italijanske Akademije Kara u Bergamu, koja je otvorena u moskovskom Muzeju likovnih umetnosti. Ona predstavlja 58 dela epohe Renesanse.

Remek-dela Sandra Botičelija, Pjetra Peruđina i drugih istaknutih italijanskih majstora su stigla u Moskvu prvi put. Ruska prestonica je finiš velike međunarodne turneje izložbe koju su već videli u SAD, Kanadi i Australiji. Kolekcija slika epohe Renesanse iz Akademije Karara u Bergamu jedna je od najuglednijih i nije tako lako dobiti je „na gostovanje“. Ipak moskovskom Muzeju likovnih umetnosti to je pošlo za rukom, što je posebno vredno, jer neka dela do danas nisu odvožena van granica Italije. Dolasku umetnika Renesanse prethodile su stotine mejlova, u kojima su dva muzeja – Moskve i Bergamoa – pregovarali o svim detaljima puta. O tome šta je bilo dalje sa zadovoljstvom govori direktor Muzeja likovnih umetnosti Marina Lošak.

- Evo dobijamo iz tog divnog muzeja najvažnije stvari o kojima je moglo samo da se sanja, uzimajući u obzir dobre prijateljske odnose ovog divnog muzeja sa našim.

Za većinu Rusa italijanska Renesansa je pre svega Leonardo da Vinči, Rafael i Mikelanđelo. Između ostalog, i za Italijane takođe: svi drugi umetnici Renesanse se nalaze „za stepen niže“ po skali vrednosti. Ipak to je duboko nepravedno, primećuje moskovski koordinator izložbe Ljudmila Markova.

- Ako se govori o velikim imenima u apsolutnoj dimenziji istorije umetnosti, to je, naravno, Đovani Belini. Ticijan je bio njegov učenik, drugi proslavljeni umetnici su bili njegovi učenici – on je bio prvi. U Rusiji nema dela ovog umetnika.

Upravo Belinijev rad Madona s mladencem najviše je oduševio predsednika Muzeja likovnih umetnosti Irinu Antonovu.

- Kada sam prvi put došla pre mnogo godina u Bergamo, jednostavno sam se zaljubila u ovu sliku. Zato što u to vreme još nisu tako predtavljali ovo jedinstvo Marije sa mladencem. Oni su obije uzbuđeni, oboje čekaju da nešto treba da se dogodi.

Dela predstavljena na izložbi obuhvataju 150 godina istorije italijanske umetnosti. To je epoha koja je promenila svetsko slikarstvo. Vremena da se sve pogleda kako treba im adovoljno – izložba iz Bergamoa će u Moskvi raditi tri meseca. Takav je preliminarni dogovor. I njega se italijanska strana drži, bez obzira na pozive faktora međunarodne arene da se bojkotuje Rusija.

Bojkoti su se već dešavali. Nedavno Gruzija nije pustila na gostovanje poznatog ruskog glumca Sergeja Bezrukova, a Rusko dramsko pozorište iz Litvanije je otkazalo nastupe u Peterburgu. Na kraju su Rusi imali zadovoljstvo da pročitaju pismo poslenika gruzijske kulture u znak podrške ruske umetničke inteligencije i da vide na gostovanjima u Moskvi Letonsko nacionalno pozorište sa predtavom u postavci ruskog reditelja. A trenutno Boljšoj teatar Rusije nastupa u Beču, moskovski Teatar Mossoveta u Londonu. I netšo se ne čuje da austrijska ili engleska publika vraća karte za ove predstave.

Olga Bugrova,