„Velikoj dvadesetorki“ – velika budućnost

Rusija prelazi u novu težinsku kategoriju. Grupu od osam zemalja u ruskoj spoljnoj politici zameniće „Velika dvadesetorka“. Ovaj format ima samo 4 godine, ali već predstavlja potpunu strukturu koja formira svetsku i regionalnu ekonomsku politiku.

Uprkos očekivanjima Zapada, ruska ekonomija nije propala zbog američkih sankcija. Zemlja razvija industriju i gradi odnose s Istokom. A razvoj formata G8 nije lišio Moskvu političke težine. Naprotiv, pomogao joj je da usmeri energiju u druge, perspektivnije formate. Jer, grupa G7 se praktično pretvorila u formalnu jedinicu „SAD i kompanija“. Poslednji samit u Briselu predstavlja očiglednu potvrdu za ovo. Odbijanje komunikacije s Moskvom u formatu „Osmorke“ je ovu zajednicu učinilo još manje samostalnom, smatra zamenik dekana fakulteta svetske ekonomije i svetske politike DU-VEŠ Igor Kovaljov:

- Kako neko može da postavi sebi zadatak da reguliše globalne ekonomske i političke procese, a da to učini bez najjače nuklearne velesile, koja zauzima šestinu kopna i poseduje kolosalne resurse, uključujući i energente, koji su toliko važni u savremenom svetu? Bez Rusije nije moguće postojanje globalne strukture koja definiše politički i ekonomski dnevni red.

Na smenu političkom klubu koji je iscrpeo svoje snage dolazi velika zajednica zemalja u razvoju – onih kojima pripada veći deo svetskog bruto proizvoda. Istina, ovde ne može postojati jedinstvo mišljenja – preveliki je broj učesnika koji brane svoje interese. U ovu grupu ulaze predstavnici različitih kontinenata i nacionalnih struktura, između ostalog, takvi teškaši kao što su Indija i Kina. Ovim su uslovljeni i različiti pristupi formiranju ekonomskih modela. Ali upravo G20 je pozvana da sinhronizuje odnose između razvijenih zemalja i zemalja u razvoju, koje su zainteresovane za reformisanje svetskih finansijskih institucija, smatra predsednik Centra za strateške komunikacije Dmitrij Abzalov:

- Očigledno, upravo u ovom smeru su se u poslednje vreme i odvijali integracioni procesi. Nije čudo što je širi i reprezentativniji format postao osnova za pregovore. U G8 se Rusija smatrala predstavnikom zemalja u razvoju. Ali, odlazak Rusije predstavlja ozbiljan udarac za sam format. Praktično, G7 se vratila onome od čega je počela i za šta su je stalno optuživali: to je takozvani klub kolonizatora.

Istovremeno, u radu „Dvadesetorke“ ima mnogo manje politike, i razmatranje dnevnog reda zaista predstavlja diskusiju o nasušnim problemima, a ne promovisanje geopolitičkih interesa učesnika. Rusija koja je bila domaćin samita prošle godine u ovim razmatranjima ni iz daleka ne igra poslednju ulogu. Jer, Moskva je najveći energetski partner mnogih učesnika G20. Osim toga, Rusija aktivno širi spoljnu trgovinu sa svim regionima: od Afrike do Latinske Amerike, ističe Dmitrij Abzalov:

- Rusija predstavlja Carinski savez – integracioni projekat na teritoriji postsovjetskih prostora. I ako ona bude isključena iz ovog sistema, iz strukture će ispasti čitav segment, koji je krajnje značajan za savremenu ekonomiju. Bez nje je krajnje komplikovano rešavanje pitanja u EU, Jugoistočnoj Aziji, Latinskoj Americi, u Africi, pa i u Severnoj Americi, počevši od Snoudena, pa sve do aktivnosti MMF.

Ove godine će G20 predsedavati Australija. Ona je sačuvala ključna pitanja dnevnog reda koji je Rusija predložila pre godinu dana: investicije, zaposlenost i trgovina. Australijski premijer Toni Ebot je već izjavio da očekuje Vladimira Putina u novembru u Brizbejnu, na samitu „Velike dvadesetorke“.

Marija Banjabina,