Kina menja svoj ugalj za ruski

Kina je zabranila uvoz nekvalitetnog uglja. Dražvni komitet za razvoj reformi Kine je objavio da od 1. septembra u zemlji se zabranjuje prodaja i uvoz uglja sa visokim sadržajem sumpora i čađi.

Lokalnim kompanijama sada je takođe zabranjeno da prodaju nekvalitetni ugalj. Istina, samo u regionima sa nepovoljnom ekološkom situacijom. Državni komitet za razvoj i raforme planira da formira jednistveni informacioni sistem kontrole kompanija uglja. Prekršioci će biti kažnjeni i uneti u crni spisak.

Najjeftinija elektroenergija se proizvodi u termocentralama na ugalj. Ali njihovo masovno korišćenje u Kini je dovelo zemlju na ivicu ekološke katastrofe. U sim velikim gradovima Kine smog stoji nedeljama, ponekad i mesecima, izazivajući kod ljudi ozbiljne probleme sa zdravljem. Kako bi se rešio ovaj problem, vlasti Kine su postavile za cilj da do 2020. godine potpuno zabrane korišćenje uglja u Pekingu i drugim velikim gradovima.

Ali za sada na ugalj otpada skoro 70% u energetskom balansu Kine. Prošle godine isporuke uglja Kini su iznele oko 200 miliona tona. Kina i dalje troši 50% svetskog energetskgo uglja i generiše 20-30% čitave potražnje za ugljem. I upravo Kina je osnovni faktor koji formira međunarodno tržište uglja. Zato novost o ograničenju uvoza ovog vida goriva uzbudila je mnoge. Između ostalog, na uvoz ruskog uglja ova mera se nikako neće odraziti, tvrdi Jakov Berger iz Instituta za Daleki Istok RAN:

- Ruski koks koji se koristi u metalurgiji i drugim granama industrije, jedan je od najboljih u svetu i nema čime da se zameni. Sa Japanom, na primer, sklopljen je ugovor za isporuku 25 godina unapred. Japanski automobili se prave od metala koji se izrađuje pomoću ruskog uglja. Kineska metalurgija takođe aktivno uvećava proizvodnju. Znači, raste kupovina kvalitetnog ruskog uglja od strane Kine. Očekuje se da će za 2014. godinu isporuke te vrste goriva iz Rusije u Kinu skočiti najmanje jedan i po put.

Naravno, zbog problema sa ekologijom, vlasti Kine neće odustati od planova smanjenja potrošnje gasa. Već sada vlada stavlja akcenat na razvoj alternativnih izvora energije. Prema prognozama Međunarodne energetske agencije IEA, do 2035. godine Kina će po tempu razvoja obnovivih izvora energije preteći Japan, SAD i EU.

Ipak, eksperti ističu da preorijentisanje na druge energente nije brz proces. U skorije vreme potražnja za ugljem u Kini će ostati stabilna, pošto stanovništvo zemlje i ekonomija i dalje rastu. Prema referatu Standard end Purs, kineska potražnja za ugljem najverovatnije će dostići vrhunac u narednih 6 godina.

Leonid Kovačić,