Srbski padobranci na Svetoj Gori

Sveta Gora je jedan od centara pravoslavnog sveta. Nalazi se na poluostrvu Halkidiki, tačnije na najistočnijem od tri poluostrva Halkidikija - Atosu. Atos je planina i poluostrvo u severnoj Grčkoj što na srbskom znači „Sveta Gora“ i sedište je 20 pravoslavnih manastira i čini autonomnu državu pod grčkim suverenitetom. Samo je monasima dozvoljeno da žive na Svetoj gori, a trenutno na njoj živi oko 2.000 monaha. Poluostrvo, istočni krak većeg poluostrva Halkidikija dugačko je 60 km, a širina mu je 7 do 12 km i ima površinu od 390 km², s planinom Atos, čije strme gusto pošumljene padine dosižu visinu do 2.033 m.

Veterani 63. padobranske brigade Vojske Srbije u grupi od osam ljudi su odlučili da izađu na vrh Svete Gore. Pričali smo sa jednim od njih, Baticom Pavlovićem.

Batice, recite nam kakav je bio put do vrha Svete Gore i kako ste se osećali?

- Put je počeo, kako i dolikuje, posetom manastiru Hilandaru gde smo dobili blagoslov za naš poduhvat. Što se kaže, duhovno smo se "nahranili" i krenuli na put. Usput smo posetili i druge manastire, Zograf, Veliku Lavru, Skit Svetog Andreja, Isposnicu Svetog Save. Obišli smo sve svetinje koje su nam bile na putu od Hilandara do vrha Svete Gore. U Hilandaru smo sreli grupu koja je bila sačinjena od Rusa i Srba koji su nam, čuvši da mi planiramo da se popnemo Atos, ponudili zastavu Novorusije da je istaknemo na vrh. Poznato je da su padobranci uvek na strani poravde, pa tako i u ovom slučaju kada su u pitanju naša braća Rusi iz dela Ukrajine koji mi nazivamo Novorusijom. Mi tu teritoriju vidimo kao oslobođenu, oslobođenu od hegemonije, kao malo ostrvo slobode koje će se, nadam se, raširiti po celoj Evropi. Cela priča je u tome da svi oni koji su nekada podržavali pojedine secesionističke teritorije, mnogo pre nego što je Novorusija krenula u ovakav čin, ocepljenja, su na primer za isticanje zastave Hrvatske ili mnoge druge, davali punu podršku, i to svi oni koji danas bacaju "drvlje i kamenje" po borcima i uopšte po ljudima koji simpatišu oslobodilački pokret u Novorusiji.

Šta je bio motiv?

- To je jedno sveto mesto i veliko je zadovoljstvo da se čovek prvo nađe tamo i da osvoji taj vrh, a koji sa alpinističke strane nije zahtevan, ali to je mesto koje nije svakom dostupno i to je dodatni izazov. Na putu prema vrhu smo sretali i druge grupe i Rusa i Ukrajinaca koji se izjašnjavaju kao Ukrajinci i sveštenih lica koja pripadaju Moskovskoj eparhiji. Ljudi koji misle drugačije nemaju želju da posete i da vide to sve. I na samom vrhu smo bili sa grupom Rusa i Ukrajinaca. Iz Ukrajine su takođe bila sveštena lica.







Još uvek sam pun utisaka i to je jedna velika priča. Na Svetoj Gori sam takođe bio oduševljen Skitom Svetog Andreja koji je nekada pripadao ruskim monasima ali posle Oktobarske revolucije nisu uspeli da ga popune monasima i onda su ga preuzeli Grci. On je ogroman, čak je veći i od nekih manastira. Na celoj Svetoj gori su obeležja, od ikonografije, do posuđa, arhitekture, odnosno Rusije u malom. To je ogroman kompleks i tu je snaga Carske Rusije. Pokazalo se je još jednom, kada je Rusija u usponu da se nešto iscenira kako bi se ona sputavala na tom svom putu.

Vanja Savićević,

https://serbian.ruvr.ru/2014_10_04/Srpski-padobranci-na-Svetoj-Gori-9524/?slide-1