Nek bude svetlost!

Mislim da bi sam Nobel bio zadovoljan našim rešenjima, rekao je član Nobelovog komiteta prilikom proglašavanja imena dobitnika za fiziku. Kao što se zna, to su trojica Japanaca: Akasaki Isamu, Amano Hiroši i Nakamura Šudži.

Prema volji Alfreda Nobela, nagrada treba da se dodeljuje za naučne razrade koje imaju maksimalnu vrednost za čovečanstvo. Pronalazak Japanaca je omogućio da se ovaploti u život jedan od aspekata teorije sprektra Isaka Njutna. O tome je na ceremoniji proglašavanja pobednika govorio profesor švedskog tehnološkog Univerziteta Čalmers Per Delsing:

- Crvene i zelene svetlosne diode su postojale mnogo godina. A plave su veoma nedostajale. Preda mnom je lampa koja se sastoji od tri svetslosne diode – crvene, zelene i plave. Ako se spoje ove boje, dobija se belo svetlo. To je dokazao Isak Njutn još 1671. godine. Zahvaljujući plavoj svetlosnoj diodi sada možemo da dobijemo izvore bele svetlosti sa visokom energetskom efikasnošću i dugim periodom rada. Ova LED tehnologija trenutno istiskuje druge. Između ostalog mnogi od vas nose ovu tehnologiju u džepu. Blicevi i čak ekrani savremenih pametnih telefona rade uz pomoć LED tehnologija.

Nekoliko laboratorija SAD, Evrope i Japana još 60-ih i 70-ih godina pokušavalo je da razradi efikasnu plavu svetlosnu diodu na osnovu kristala nitrida galijuma. Ali tehnologije proizvodnje su bile previše skupe. Jedan od vodećih istraživača u toj oblasti bio je iseljenik iz SSSR Žan Pankov, koji je 1973. godine priznao da je tehnologija plave svetlosne diode na nitridu galijuma daleko od realizacije. Praktični uspeh japanskog trija sastoji se u tome što su oni napravili jeftinu i kvalitetnu plavu svetlosnu diodu. U svom vradu dobitnici su išli protiv priznatih istina i nisu se plašili da rizikuju, sami su konstruisali opremu i sprovodili na hiljade eksperimenata, istakao je Nobelov komitet.

Jednostavno sam se bavio onim čime sam hteo da se bavim, skromno je rekao Akasaki Isamu na svojoj prvoj konferenciji za štampu.

- Gospodin Akasaki kaže da nije mislio o nagradama, i o onim proizvodima u kojima će se primenjivati plave svetlosne diode. On je jednostavno radio ono što je smatrao potrebnim, čak onda kada se činilo da je to uzaludno. Akasaki je istakao da to nije samo njegova zasluga i zasluga japanske trojke. Put ka tom pronalasku označili su naučnici ne jedne generacije iz raznih zemalja...

Korist svetlosnih dioda teško je preceniti. U Fizičko-tehničkom institutu Jofe RAN istakli su da će razrada japanskih naučnika omogućiti da se uštedi do 10% električne energije u svetu. Samo na osvetljenje u svetu se troši do 40% sve električne energije. Zamena čak polovine izvora svetlosti svetodiodnim lampama omogućiće da se smanji količina potrošene energije za oko 10% u razmerama čitave Zemljine kugle. Plave svetlosne diode skoro 5 puta su efikansije od neonskih lampi i 20 ol običnih lampi. Ali što je važno, svetlosne diode ne sadrže živu. Posle upotrebe one ne štete prirodi, čak ako se bacaju na obične gradske otpade.

Sada su svetlosne diode postale satelit civilizacije: one su i u televizorima, i u avijaciji, i u medicini, i u automobilskim farovima, ekranima telefona i drugih gadžeta. One menjaju tradicionalne prilaze osvetljavanju i iluminaciji. Tako da pronalazak za koji su nagradili japanske fizičare svuda je oko nas, i njegova primena će se proširivati.

Leonid Sakjan,