Austrijske novine: Kijev se nada da će uz pomoć sponzora Majdana izaći iz krize

Kijevski tajkuni, koji su stigli na vlast zahvaljujući podršci Zapada, ne žele da troše sredstva na stabilizaciju zemlje i opet mole finansijsku pomoć od svojih dobrotvora, piše Contra Magazin.

$30 milijardi, koje je obećao Zapad, očigledno, nije dovoljno kijevskoj vladi da spasi zemlju od ekonomske katastrofe, smatraju autori izdanja.

„Kome je to od koristi, on mora i da plati. Izgleda da je to moto u vladinim krugovima Ukrajine“, piše autor austrijskog Contra Magazin Marko Majer. Njegovo mišljenje prenosi InoTV.

Majdan i osvajanje vlasti sa strane prozapadnim nacionalističkim režimom se dogodio za račun Zapada, tvrdi novinar. „Samo su SAD uložile oko $5 milijardi u politički prevrat, a Evropljani su pomogli preko svojih, navodno, nevladinih organizacija“.

Zemlja je sve bliža ekonomskom kolapsu, koji je izazvan težnjom jugoistočnih oblasti Ukrajine da se otcepe i građanskim ratom. Sve to vodi ka krahu državnog finansijskog sistema, smata Marko Majer.

Ipak, tajkuni, koji se sada nalaze na vlasti sa blagoslovom Zapada, i lije se bogatstvo meri milijardama dolara, ne žele da troše svoja sredstva na stabilizaciju stanja u zemlji, ističe autor.

Sada Zapad mora da pokaže ljubaznost i preuzme nove troškove, kako bi se sprečio definitivni ekonomski i finansijski krah Ukrajine. „A to će mnogo skupo da košta“, tvrdi Contra Magazin.

Ekonomski slaboj Ukrajini, prema izjavama ministra spoljnih poslova Pavla Klimkina, je neophodna mnogo veća finansijska pomoć, od obećanih $30 milijardi sa Zapada.

„Mi sada očekujemo smanjenje bruto nacionalnog proizvoda za 7-8%. Ja smatram da su naše potrebe za dodatnim finansiranjem mnogo veće“, saopštio ej Klimkin. U jugoistočnim krajevima Ukrajine, koji su pod kontrolom ustanika, i koji se pre donosili zemlji sedminu ukupnog prihoda, proizvodnja je zaustavljena, piše Mar Majer.

Prema rečima Klimkina, „Nemci imaju veliku ulogu u pružanju pomoći“, prenosi austrijsko izdanje. „Nama je neophodna nemačka podrška u implementaciji evropskih standarda upravljanja, u razvoju savremenog poreskog sistema, u borbi s korupcijom.

Iskustvo integracije bivše Istočne Nemačke bi nam moglo pomoći. Na primer, prilikom obnavljanja organa upravljanja i pravosudnih organa“, rekao je Klimkin.

Osim toga, Klimkin je potvrdio „utopijski“, prema mišljenju autora članka, cilj sadašnjeg ukrajinskog rukovodstva da zemlja u narednih deset godina postane članica Evropske unije. „Ako mi uradimo naš „domaći zadatak“, onda ćemo moći da 2020. godine apliciramo na članstvo u EU,a nekoliko godina kasnije i da postanemo član EU“, izjavio je ministar spoljnih poslova Ukrajine.

Šef komiteta za međunarodne poslove Državne dume RF Aleksej Puškov je ranije prokomentarisao izjavu ukrajinskog MSP o tome da Kijevu nije dovoljno $30 milijardi, koje mu je Zapad obećao. Puškov je izjavio da taj novac još nije izdvojen. „Jacenjuk je vreme da sprema ostavku. Zid ga neće spasiti“, dodao je on na svom Tviteru.

Radi se o projektu „Zid“, koji podrazumeva izgradnju zida i drugih objekata na granici sa Rusijom: rovova, redova žice itd. Jacenjuk je ranije priznao da računa na ubrzanu integraciju sa EU u slučaju izgradnje takve prepreke.

Nezadovoljstvo stanovništva

Kako je ranije saopštio kanal Euronews, i obični građani počinju da izražavaju nezadovoljstvo povodom finansijske politike vlade: zbog pada kursa grivne i rasta cena energije, naglo su skočile cene hrane, tako da su mnogi građani prinuđeni da prelaze na jeftinije i manje kvalitetne proizvode.

Ukrajinska privreda, zaboravljena od investitora i paralizovana ratom na istoku zemlje, je dobila ozbiljan udarac. Ova godina je najgora od krizne 2009. godine, kada je BDP zemlje pao za 15%. Od jula prošle godine do jula ove godine, ukrajinska privreda je pala za 9,5%, a industrijska proizvodnja za 21,4%; grivna je od početka godine izgubila 38% svoje vrednosti u odnosu na dolar. Poslednje prognoze MMF ne donose optimizam: rast privrede neće početi pre 2016. godine.

Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut