Šta Putin nije potpisao u Beogradu, a trebalo je

. Zašto nije potpisan već priprmeljeni „Spoazum o Rusko-srbskom humanitarnom centru u Nišu“ po kome se Rusima zaposlenim u njemu garantuje dipomatski imunitet?

. Neki mediji javili da je Sporazum o Humanitarnom centru u Nišu ipak potpisan

. U opticaju dve varijante: a) Sporazum nije potisan zbog pritiska SAD;  b) Sporazum je potpisan,  ali se to zasad ne objavljuje

. Politikolog Martinov: „Srbija nije crvena prelazna zastavica kojom se maše čas na jednu,  čas na dugu stranu„

. Skoro svi ruski   štampani i elektronski mediji, agencije i portali,  preneli su informacije i izveštaje, uglavnom  od svojih  stalnih ili specijalnih izveštača,  ali i preuzete, o nedavnoj poseti predsednika Ruske Federacije (RF) Putina Beogradu ocenjujući je kao vrlo uspešnu za obe prijateljske zemlje.

Potpisivanje sedam sporazuma o rusko-srpkoj saradnji u konkretnim oblastima - najvažniji plodovi posete

Mediji pri tom  dužnu pažnju posvećuju potpisivanju sedam međudržavnih sporazuma o saradnji u konkretnim oblastima navodeći svaki od njih i ne propuštajući da konstatuju kako je to potpisvanje bio najvažniji sadržaj posete ruskog lidera Srbiji u kojoj je inače veoma omiljen.

Neki mediji poput „Slobodna štampa„ (Svobodnaя pressa, SP, sv. pressa)  bave se u svojim osvrtima   i onim „što Putin u Beogradu nije potpisano, a trebalo je. “

Pod tim se, pre svega, navodi već pripremljeni sporazum o uslovima  smeštaja  i delovanja Rusko-srbskog humanitarnog centra u Nišu  na osnovu kojeg  je trebalo da   ruski radnici  dobiju  diplomatski imunitete.  Taj sporazum  se  nije  ni pojavio na  zvaničnom sajtu predsednika RF među dokumentima potpisanim 16. oktobra u Palati Srbije u Beogradu.

Humanitarni centar  u Nišu zabrinuo Zapad,  a posebno SAD

Portal sv . pressa ističe da je upravo ovaj sporazum zabrinuo Zapad,  a posebno SAD. Jer nedaleko od Niša,  na okupiranom Kosovu se nalazi najveće američko vojno utvrđenje  u Evropi,   baza Bondstil,  i  Vašingtonu  je veoma  stalo  ono  normalno funkcioniše. 

Stoga ne čudi što  su zapadna sredstva masovnih komunikacija,  kao Dojče vele (Deutche  Welle)   na primer,  bazu Rusko-srbskog humanitarnog centra u Nišu  za pružanje pomoći u slučaju prirodnih katastrofa,  nazvali „maskirni ruski obaveštajni centar„,  bez obzira na to što je ovaj Centar  dokazao svoju efikssnsot i ovog proleća svojim učešćem u otklanjanju posledica   biblijskog potopa koji je u maju zadesio Srbiju.

Vladimir  Kudrjavcev, odgovrni rukovoidilac za međunarodne veze  Humanitarnog  centra u Nišu rekao je za SP:

“Sporazum je bio pripremljen,  ali nije potpsan,  premda smo svi to očekivali.  Ne raspolažemo informacijama iz kojih razloga  to nije učinjeno,  možda iz tehničkih,  a možda je odloženo da se potpiše kasnije. 

Na pitanje sardnika SP,   da li bi potpisivanje sporazuma  doprinelo poboljšanju rada Humanitarng  centra,  Kudrjavcev je odgovrio:

„Sporazum sadrži niz stavki kojima se olakšava  rad Centra,  kao poreski tretman i drugi momneti. Radi se o kompleksnom, tipskom sporazumu koji ni kod koga ne može izazvati bilo kakvu sumnju. Sa srpske strane je sve išlo u potpunom razumevanju, rad  na usaglašavanju je tekao normalno kao i prilikom prethodno postignutih dogovora o radu Centra, tako da nam je ostalo potpuno nepoznato,  iz kojih razloga ovaj sporazum nije potpisan u Beogradu 16.  oktobra  kad i ostalih sedam. 

Bez obzira na to što sporazum o Humanitarnom centru u Nišu nije potpisan,  Georgij Engeljgardt, naučni saradnik Odeljenja za  savremenu istoriju i društveno-političke probleme  zemalja Centralne i Jugoistočne  Evrope  Instituta za slovenstvo Ruske akademije nauka pozitivno je ocenio posetu Vladimira  Putina Srbiji.

Neki mediji javili da je ipak taj Sporazum potpisan

I pored toga što  se na oficijelom sjatu Kremlja  među  sporazumima   poptisanim u Beogradu  na dan Putinove posete  ne nalazi i Sporazum o humnitarnom centru u Nišu,  neki mediji su  javili da je i taj dokumenta usvojen. 

U opticaju dve varijante: a) Sprazum  nije potpisan pod pritiskom SAD,  b)ili je poptisan,  ali se  to zasad ne objaljuje

Politikolog Alksej Martinov, direktor Instututa novih država smatra  da su u opticaju dve varijante.  a)Ili taj sporazum nije potpisan nego je odložen pod pritiskom SAD,  b)ili je pak potpisan,  ali je dogovoreno da se to zasad ne objavljuje. 

On je uveren da će Srbija  i dalje nastojati da sačuva dobre odnose sa Rusojom,  ali i sa Evropskom unijom,  zato što što to čini suštinu njene politike.

Srbija nije prelazna crvena zastavica kojom se maše čas na jednu,  čas na drugu stranu

-Srbija nije prelazna crvene zastavica  kojom se maše čas na jednu, čas na drugu stranu,  da bi je zatim predali.

Da,  Srbija po  samom svom geografskom položaju snažno podržava dobre odnose sa EU, ali joj to ne smeta da gaji tople odnose i s Rusijom.  U tome  se sastoji  specifičnost spoljne  poltike te zemlje koja sebe vidi kao  subjekat koji omogućava dopunski dijalog između RF i EU.  Radi se o tome što oni ne moraju biti stoprocentno ni proruski  ni proevroposki. 

Njihova formula je sledeća: da,  oni stoje  na evropskom putu,  ali na tom putu ne žure. Tim više što je najbolniji  problem na tom putu   -pitanje teritorijalne  celovitosti,  Kosovo,  koje je živo odrezano od materinske   teritorije  i veštački proglašeno za uslovno-nezavisnu državu,  zaključuje politikolog Aleksej Martinov.

Ovaki stavovi,  pogledi i komnetari nedavne Putinove posete Srbiji su preovlađujući u ruskim medijima.

Branko Rakočević