Avganistan očekuje period povećane nestabilnosti

SAD i Velika Britanija zvanično su završili vojne operacije u Avganistanu. Njihovim odlaskom zemlja će samo dobiti još više problema.

Umesto kontigenta Međunarodnih snaga za osiguranje bezbednosti u Avganistanu ISAF, čija maksimalna brojnost je iznosila 139 hiljada ljudi, početkom 2015. godine u zemlji će biti smešteno oko 12 hiljada ljudi. Nova misija neće biti borbena – američki i NATO vojnici mogu da se brane, ali nisu spremni da učestvuju u borbama. Oni će se baviti obukom avganistanskih trupa i policije, kojima predstoji da potpuno preuzmu na sebe osiguranje bezbednosti u zemlji. Prema mišljenju eksperata, mobilizacioni potencijal avganistanske armije koju razdiru etničke protivrčenosti, danas nije previše visok. Ekspert Ruskog saveta za međunarodne poslove, stručnjak za Avganistan i zemlje Centralne Azije Nikita Mendekovič ističe:

- Avganistanska armija teško da će u doglednoj budućnosti dostići po nivou pripreme, opreme i kvalifikacije standarde SAD i Rusije. Ipak, ona ima perspektive. Armija u velikoj meri računa na savremene metode privlačenja vojnika. Vrši se reklama službe, vojnici imaju socijalne garancije. U uslovima veoma velike nezaposlenosti to stimuliše stanovništvo. Sovjetska armija svojevremeno se suočavala sa velikim problemima, adaptirajući regrute iz arhaičnih agrarnih regiona. U avganistanskoj armiji situacija je slična. Prvorazredni zadatak je obuka regruta pravilima službe, tehničkim zahtevima i pismenosti, što je prilično često neophodno. Armija može da istupi kao neki obrazovni centar, kroz koji prolazi deo muškog stanovništva, stičući određene socijalne i profesionalne veštine.

Nesumnjivo, vojna varijanta neutralizacije pokreta Taliban je sebe iscrpla i nema dalje perspektive. Povlačenje trupa koalicije znači u suštini priznavanje ove očigledne činjenice. Fundamentalni faktor koji je uslovo neuspeh mnogobrojnih pokušaja da se uspostavi kontrola nad Avganistanom je kratkovidi spoljnopolitički kurs i ishitrenost u donošenju odluka. Amerikanci su prvo previše pojednostavljeno predstavljali situaciju u zemlji i zato jednostavno nisu bili spremni na neophodnost raspetljavanja složenog čvora unutrašnjih avganistanskih protivrečnosti i problema. A nisu imali ni vremena ni želje da pažljivo prouče sovjetsko iskustvo u Avganistanu. Politikolog Stanislav Tarasov smatra:

- Kada je SSSR uveo svoj ograničeni kontigent u Avganistan, rešio je da istovremeno s vojnim prisustvom, on će menjati socijalno-ekonomsku situaciju u zemlji. Amerikancima to ne uspeva. Oni smatraju sebe «zemljom prvog udara». Iz sve snage udaraju, zatim njihovi saveznici i lokalne biznis snage počinju izgradnju novog života. U Avganistanu to nije uspelo. Za vreme boravka u toj zemlji Amerikanci su formirali lokalnu biznis elitu koja beži iz Avganistana posle koalicionih trupa. Šta više, Amerikanci moraju da stupaju u tajne pregovore sa svojim protivnikom – talibanima.

Snage SAD i NATO-a odlaze iz Avganistana, ostavljajući zemlju u teškoj, mada ne i konačno beznadežnoj situaciji, smatra rukovodilac Grupe za istraživanje problema sveta i konflikata IMEMO RAN Jekaterina Stepanova. S jedne strane, oružani konflikt se nastavlja (mada se i menja po svojoj prirodi, sve aktivnije zadobijajući formu konfrontacije između ustanika i avganistanskih oružanih snaga). S adruge, radilana promena balansa snaga pole 2014. Godine za sada se čini malo verovatnom. Kao i realni progres na putu ka mirovnom procesu.

Najvervotanije je da će talibani uspeti da se odluče na ozbiljne unutaravganistanske pregovore o miru tek pošto oprobaju na izdržljivost avganistansku armiju i vlasti posle odlaska osnovnog dela zapadnih snaga. Tako, zaključuje Jekaterina Stepanova, Avganistan najverovatnije očekuje period povećane nestabilnosti i oružanog «navikavanja» zemlje na nove realije.

Sergej Duz,