Srbin – ljubimac Katarine Velike

Ruska carica Katarina Velika (1729-1796), između ostalog, ostala je upamćena i po svojoj slabosti prema jačem polu. Kako bi ispoštovala neku pristojnost, svakog svog ljubavnika imenovala bi svojim ličnim ađutantom. Jedan od njenih izabranika bio je i Srbin Semjon Zorić.

U XVIII veku veliki broj Srba se preselio u Rusku imperiju. Zajedno sa svojim ujakom Maksimom Zorićem, koji je stupio u rusku službu, stigao je i Semjon. On je pripadao osiromašenom srbskom plemstvu. Već sa svojih 9. godina stupio je u gusarski puk i uzeo učešće u Sedmogodišnjem ratu (1756-1763). Proživevši 9 meseci u pruskom zarobljeništvu, kraj rata je dočekao u činu potporučnika. Tada mu je bilo tek 16. godina.

Semjon se još jednom našao u zarobljeništvu, samo ovaj put u turskom i to na 5 godina. Za vreme rusko-turskog rata (1768-1774), on je komandovao izviđačkim odredom. U borbama je dva puta bio ranjen – jednom kopljem, a drugi put sabljom. Kapetan Vasilij Ščeglovskij, sa kojim je zajedno bio u zarobljeništvu, govorio je: „Hrabri major Zorić je bio okružen Turcima, štitio se muški i odlučio da skupo proda svoj život. Zorića su odveli u Konstantinopolj, gde je bio predstavljen sultanu, kao ruski general. Njegov um, dostojanstven izgled, poza, priče o njegovoj hrabrosti – sve to nateralo je sultana da ga izdvoji“. Sultan je predložio Zoriću da pređe u njegovu službu, ali ni nagrade ni pretnje nisu mogle da ga pokolebaju: on je ostao u Konstantinopolju do zamene zarobljenika. Tek nakon Kučuk-Kajnardžijskog mira Zorić se 1775. godine vratio u Rusiju. Za zasluge u rusko-turskom ratu bio je nagrađen ordenom Svetog Đorđa 4 stepena.

Vrativši se u Peterburg, Zorić je rešio da zatraži pokroviteljstvo od svemoćnog kneza Georgija Potemkina kojem je privukla pažnju njegova lepota i hrabrost. O prvom susretu srbskog oficira sa Katarinom Velikom postoje dve verzije. Prema jednoj, njih je upoznao Potemkin koji je imao svoj plan za mladog Srbina. U to vreme on je bio veoma nezadovoljan trenutnim caričinim ljubavnikom grofom Petrom Zavadovskim i tražio je čoveka koji bi mogao da zameni njegovo mesto na dvoru. Potemkin je postavio Zorića za svog ađutanta i 1777. godine predstavio ga carici.

Po drugoj, verziji, Semjon, posvađavši se sa svojim komandantom puka krenuo je u vojnu komandu u Peterburg da traži premeštaj. Prvog dana, sve pare koje je imao izgubio je na kartama, tako da nije imao ni za ručak. Srećom, na ulici se sreo sa poznanikom koji je išao u Carsko selo kod svog prijatelja. On je pozvao Zorića da mu se pridruži i - napio ga. Pijani Zorić je krenuo da se prošeta po dvorskom vrtu, seo na klupu i zaspao. Tu ga je prvi put i videla Katarina. Zorić joj je privukao pažnju svojom visinom i muževnošću. Carica je naredila sobaru Zotovu da sedi na klupi pored oficira i sačeka dok se ovaj probudi i pozove gusara kod nje na večeru. Zoriću je tada bilo 30 godina, a Katarini 58. Međutim, za ovu veliku gospođu godine nikad nisu imale značaj.

Zorić je bio tamnoput, razvijen i smeđook - tipična balkanska lepota. Obučen u plavu gusarsku uniformu odmah se svideo carici. Ubrzo je bio imenovan za ađutanta, unapređen u čin pukovnika i uselio se u carske odaje. Sa svih strana su ga obasipali počastima, nagradama i bogatstvom. Na godišnjicu krunisanja carice 1777. godine bio je imenovan za general-ađutanta i korneta konjičkog korpusa. Pri tome, dobio je i veliko Šklovsko imanje u Belorusiji. Ipak, on se slabo snalazio na dvoru i nije uzimao učešće u važnim državnim poslovima. Najviše ga je interesovao njegov puk, a neočekivano bogatstvo trošio je na kartaške igre. To se nije dopadalo carici. Ona sama je govorila: "Može se reći da je imao dve duše: voleo je dobro, a radio je loše, bio je hrabar kad se radilo protiv neprijatelja, ali je lično bio kukavica“.

Uspeh Zorića na dvoru trajao je jedanaest meseci. U maju 1778. godine sa skandalom je bio prognat iz Peterburga. Provodeći vreme sa Potemkinom i Katarinom u Carskom selu, došlo je do velike svađe između njega i kneza. Zorić je čak izazvao Potemkina na duel. Carica je lično objavila o ostavci Zorića, nagradila ga i proterala sa dvora. On je napustio Peterburg i otputovao u Pariz.

U septembru 1778. godine Zorić se nastanio u Šklov, gde je živio kako priliči pravom ruskom bogatom plemiću. Organizovao je balove, maskarade, amaterske predstave, vatromete i karusele. Godine 1780. carica je dva puta posetila svog bivšeg ljubimca, koji ju je dočekao sa počastima. Zorić je umro tri godine, nakon smrti Katarine Velike – 1799. godine.

Sonja Bošković,