Plan Junkera – zamkovi na pesku?

Tek što je stupio na dužnost šefa evropske komisije Žan-Klod Junker je počeo da ispunjava svoja predizborna obećanja. Njegov glavni projekat, novi plan za obnavljanje ekonomskog razvoja Evropske unije, objavljen je ovih dana. Glavna ideja se sastoji u stvaranju evropskog fonda za strateške investicije uz angažovanje sredstava u iznosu od 315 milijardi evra, što po zamisli ideologa projekta treba da dovede do ozdravljenja evropske ekonomije i treba da predstavlja podsticaj za njen razvoj.

Međutim, ekonomisti, kao i značajan deo evropskih poslanika, skeptički gledaju na ovaj projekat dovodeći u pitanje efikasnost navedenih mera. Francuski ekonomista Šarl Sana je prokomentarisao ekonomsku situaciju u Evropi i plan koji je Junker predložio. On pretpostavlja osnivanje fonda za strateške investicije radi stimulisanja ekonomije EU. Šta će zatim uslediti?

- Po mom mišljenju, ništa. Nedavno sam gledao stara dokumenta i naišao sam na plan stimulisanja evropske ekonomije iz 2008. godine, koji je predviđao investicije u iznosu od 200 milijadi evra. Danas vidimo sličnu sliku, ali se u principu ništa ne dešava. Setimo se FESF(Evropski fond za finansijsku stabilnost), MES (mehanizam za obezbeđenje evropske stabilnosti), prvog plana Barozua iz 2008. godine, a zatim sledećeg sličnog plana iz 2010. godine, koji je predviđao privlačenje 130 milijardi evra. I nikakvih rezultata. Ako se sabere 200 i 130 milijardi, dobićemo približan iznos novog projekta iz 2014. godine. Međutim, svejedno se ništa neće desiti. I EU u najboljem slučaju može da privuče 20 milijadi evra do 2020. godine „...“ Otkako je nastupila kriza 2007. godine stručnjake zanima pitanje pronalaženja puteva za izlazak iz krize. Razmatraju se dva puta za izlazak iz krize. Prvi podrazumeva transformaciju Evrope u Sjedinjene Evropske Države, odnosno u jedinstvenu državu na nivou zakonodavstva i upravljanja, s jedinstvenom evropskom stopom poreza na prihod i tako dalje. Drugi pak vodi ka neminovnom raspadu Evrope zbog ogromnih razlika između nacionalnih ekonomija. Trenutno preovladava sila međusobnog odbijanja. Danas smo svesni da se momenat izbora neminovno bliži i, razume se pristalice ujedinjenja će do kraja podržavati iluziju normalnog funkcionisnja evropske ekonoije. Bezuslovno, ujedinjena Evropa je vrlo lepa ideja, ali Evropa kakvu je danas vidimo nije u stanju da funkcioniše kao celina. I po mojim procenama pre nego što vidite bilo kakav rezultat od investicionih injekcija, Evropa će se suočiti s dubokom krizom koja vodi ka rušenju sistema jedinstvene valute. „...“

Fransoa Oland je 2010. godine ubedio Angelu Merkel da pristupi sporazumu koji zahteva godišnju mobilizaciju od 1% evropskog BDP za rešavanje problema evrozone i obezbeđenje izlaska iz krize, ali ni to ni do čega nije dovelo. Sve su to samo obećanja i dovijanja. Dakle, čudo se neće desiti ni u buduće, zato što imamo 27 zemalja s različitim ekonomskim modelima, različitim geopolitičkim situacijama i različitim interesima, odnosno 28 zemalja koje ni za jedno pitanje ne mogu naći rešenje koje bi svima odgovaralo.

Viktorija Isajeva,