Južni tok: Drugi poraz u srbsko-bugarskom ratu

Ma nisu nas Rusi izdali, Evropa je nas izdala, Evropska komisija. Rusi hoće da grade gasovod? Hoće. Je li to Evropa zateže? Evropa zateže.

Posle 130 godina Srbija je izgubila i drugu Bitku kod Slivnice, samo nekoliko stotina kilometara severozapadnije, kod Zaječara, gde je trebalo da prođe cevovod Južni tok. Ipak, ovog puta ne od samih Bugara, formalnog krivca za odustajanje Rusije od Južnog toka, već od čitave evrobirokratske mašinerije. Pri tome u rat za Južni tok, Srbija je išla, primetio bi srbski vojvoda Živojin Mišić, ne kao seljaci na svadbu, već se suprostavljala jakom pritisku, na šta je i ukazao premijer Aleksandar Vučić.

Viktor Orban, premijer Mađarske, zemlje koja će takođe postradati od zatvaranja gasnog projekta, svojevremeno je govorio da podrška Južnom toku nije proruska politika, već promađarska. Zato što je u sopstvenim interesima. Čini se da teško da postoji bar jedna zemlja koja želi da živi loše, jednostavno ima onih koje primoravaju da žrtvuju svoje nacionalne interese, na primer Bugarsku ili istu tu Srbiju, koja je, kaže predsednik Centra za razvoj međunarodne saradnje Stevica Deđanski, postala žrtva u tuđem ratu:

- Razumemo donekle stav Rusije, znači ako nešto nudiš nekome kome treba, a u ovoj situaciji gas EU, a oni pokušvaju da sabotiraju na svaki mogući način, jednostavno u nekom momentu moraš da preokreneš priču i da ideš tamo gde je moguće. Sa te strane je to razumljivo. Sa druge strane, moje mišljenje je da će biti nekih pregovora, ako EU sada shvati da je ovo sad jedan ozbiljan stav Rusije, do sada je sve išlo po nekavoj inerciji.

Bugarska se pokazala kao nesolidan partner i to nije prvi put. Srbija je tu definitivno neka kolateralna šteta cele te priče. Mislim da ćemo imati posledice pre svega u energetskoj stabilnosti. Dali smo municiju za ove „evrofanatike“. Mislim da Srbija u ovom slučaju nema baš nikakvu odgovornost, nismo na to mogli da utčemo, nismo mogli da pomognemo niti da odmognemo. Srbija je bila na liniji da će se Južni tok praviti i da nemamo nameru da odustanemo.

Zijad Bećirović iz Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije iz Ljubljane  (IFIMES) takođe ne isključuje da strane još mogu da postignu dogovor:

- Mislim da je za većinu država Balkana to jedno veliko razočarenje. Ali, taj projekat je za sad zaustavljen. To ne znači da on neće biti ponovo aktiviran u budućnosti, ako bude više političke volje. Ne bih smatrao da je to definitivno završena priča, zbog toga što se interesi pojedinih država vrlo često menjaju.

Međutim, jedan od ključnih razloga zbog čega do toga nije došlo su jaki ekonomski regionalizmi, odnosno te regionalne integracije kao što je na primer EU. Analitičari smatraju da je glavna konkurencija odnosno tržišni konflikt biti baš između ekonomskih regionalnih integracija.

U principu, uvredu stanovnika Srbije koja se veoma snažno oseća u komentarima na Internetu, moguće je razumeti. Pitanje je na koga da se vređaju, kaže Vojislav Vuletić, predsednik Skupštine Udruženja za gas Srbije.

- Ma nisu nas Rusi izdali, Evropa je nas izdala, Evropska komisija. Rusi hoće da grade gasovod? Hoće. Je li to Evropa zateže? Evropa zateže.

Mislim da su to Putin i Miler trebali da urade još ranije. Evropa čini štetu sebi. Evropska komisija je jednostavno birokratska organizacija, a zemlje koje učestvuju u projektu su veoma zainteresovani za gradnju Južnog toka. Srbiji je Južni tok veoma značajan - u vreme gradnje, u vreme eksploatacije, zbog tranzitnih taksa. Tako da Srbija je oštećena ukoliko se Južni tok ne bude gradio.

Docent Zagrebačkog univerziteta, politikolog Jelena Jurišić ističe da se Evropa, u krajnjoj liniji njen deo, očigledno zainteresovao za alternativne projekte. Pitanje je koliko su oni realni:

- Ovde je najjača poruka da je izgubila prvenstveno Evropa, tu je najmanje izgubila Rusija. Znamo da je najveći deo gasa, koji je planirala izvoziti u Evropu u narednim godinama, Rusija već dala Kini. Veliki ugovori su potpisani i još se potpisuju. Rusija neće izgubiti tržište, bez obzira na pad cene, ali Evropa gubi bezbednost u snabdevanju gasom.

Razne ideje su se poslednjih meseci lansirale, a tu je i Hrvatska možda videla svoju priliku- dakle ideje o raznoraznim alternativnim putevima, od uvoza američkog gasa preko LG terminala (terminal za preuzimanje i distribuciju tečnog gasa). Tu jeste Hrvatska na neki način zainteresovana, ali u Evropi praktično nema finansijera koji bi dao novca za izgradnju velikog terminala na Krku. Možda su takve ideje udaljavale Hrvatsku, ali i druge zemlje u regionu da se ozbiljnije uhvate realizacije Južnog toka.

Koliko sam videla jutros, neki slovenački mediji otvoreno izražavaju žalost zbog gubitka određene količine milijardi dolara u vezi sa projektom Južni tok. Bojim se da će šteta biti mnogo veća, jer će sad Evropa morati da gradi sasvim drugačiju infrastrukturu da bi se energetski osigurala.

Veliki bugarski pesnik Ivan Vazov o istom tom ružnom ratu između Srba i Bugara pisao je: Koliko bismo bili srećniji (...) da slovenska istorija nije zapisala takvu sramotu.

Dobro bi bilo fiksirati ovu frazu na mestima gde su simbolično zavareni spojevi gasovoda Južni tok.

Timur Blohin, Jovana Vukotić