Ko je tvorac Catene mundi

U doba sveopšteg drobljenja znanja, ovaj intelektualac je bio renesansnih sklonosti i interesovanja: bio je upravnik najveće „Biblioteke inostrane periodike“ na Balkanu, član „Udruženja književnika Srbije“ po pozivu, aktivni član „Odbora za zaštitu slobode i prava“, koji se i u titoizmu i u posttitoizmu angažovao u borbi za pravo na neokovanu, smelu misao, za dostojanstvo stvaralaštva, u zemlji u kojoj su pesnici poput Gojka Đoga išli u zatvor. Kijuk je svagda ustajao u odbranu gonjenih i utamničenih: angažovao se radi pomoći Srbima bačenim u čeljusti haškog Minotaura, a naročito u slučajevima Radovana Karadžića i Vojislava Šešelja, o kome je, zajedno sa Momirom Lazićem, organizovao nekoliko naučnih skupova.

Bio je jedan od osnivača „Fonda istine“ (Beograd), Svetskog sabora Srba (Hajdelberg), Crkveno-narodnog sabora (Prizren), „Centra za hrišćanske studije“ (Beograd), udruženja intelektualaca „Srbska nacionalna svest“ (Niš) i izdavačke kuće „Euro Epistel“ (Ašafenbrug). Sva ova udruženja borila su se za istinu o Srbima u doba kada je ta istina, po nalozima Imperije, bila zabranjena, i kada je Vol strit zaratio protiv Kosovskog zaveta. Inicirao je i bio jedan od autora deklaracije na pet jezika („Slovo o srbskom jeziku“, 1998), koja je tražila hitnu obnovu srbistike umesto štetočinske serbokroatistike. Pokrenuo je i uređivao biblioteke – „Srbska dijaspora“ i „Srbska porodična biblioteka“.

Objavio je dvadesetak knjiga studija i eseja, od kojih šest na stranim jezicima. Zbornikom „CATENA MUNDI“ (1992), u dva obimna toma, sačinio je, prema oceni recenzenata i prikazivača, „duhovnu enciklopediju srbskog naroda“, a zbornikom „Malo zaveštanje“ (1999), objavljenom na engleskom jeziku pod naslovom „The Little Legacy“, izvršio preispitivanje hilandarske baštine prema ključu pravoslavne filosofije života. Upokojio se radeći na svojoj novoj knjizi koju je, uz svesrdnu pomoć sina Ranka, uspeo i da dovrši – „Hrišćanstvo bez Hrista“.

Ser Džon Tavener, najpopularniji britanski kompozitor sa reputacijom „klasičnog umetnika“, autor je 15-minutnog dela „Epistle of Love“ („Poslanica ljubavi“), nastalog po stihovima srpske srednjovekovne poezije, preuzetim iz Kijukove knjige „Mediaeval and Renaissance Serbian Poetry“.

Zbog bavljenja „srbskim pitanjem“ i delovanja „Fonda istine“ – izbačen je sa posla 1993, posle učešća na okruglim stolovima Univerziteta u Italiji. Iako je „Udruženje književnika“ podnelo svu dokumentaciju za dodelu nacionalne penzije Predragu Dragiću, on je nikad nije dobio (zato što je bio Kijuk).

U Kembridžovom enciklopedijskom izdanju (Cambridge, England) „2.000 intelektualaca u 21. veku”dobio je odrednicu na urednički poziv. Internacionalni biografski centar (St. Thomas Place, England) proglasio ga je 2010. godine za jednog od 100 slobodnih mislilaca u svetu.

Prvi i osnovni zadatak intelektualca je da nam ne da spavamo. Da, to je zadatak intelektualca – da ometa naš miran san, naročito san posle ručka, kad stomak prede kao zadovoljna mačka. Može li se mirno spavati u svetu u kojem se dešavaju „Aušvic“, GULAG i Hirošima?

nas je budio iz pospanosti ne razuma (razum je rodio i Staljina i Hitlera), nego iz dremeža umrtvljenih osećanja. Kijuk je svojim uređivačkim, priređivačkim i spisateljskim radom postao pravi čuvar skrivenog predanja svesrbskih ognjišta koje se nalazilo zatrpano u neprikazivanim knjigama, u precrtanim ljudima, u zaboravljenim manastirima i hramovima… Sresti Kijuka značilo je sresti hrabrost u pokretu: on se nikad nije plašio da kaže ono što misli upravo zato što je mislio onako kako mu je nalagala savest, ta saborna svest Božjeg čovečanstva u svakom od nas. Bio je na strani Srba ne samo zato što je Srbin (pravom intelektualcu to nije dovoljno da bi se za nešto angažovao; uostalom, Peter Handke nije Srbin, niti je to bio francuski akademik Žan Ditur), našao se na strani ovog naroda zato što su Srbi postali „kolateralna (uzgredna) šteta“ američkog imperijalizma, koju je Harold Pinter definisao kao načelo: „Poljubi me u zadnjicu ili ću ti razbiti glavu“.

Nije lako u tom i takvom svetu biti normalan Srbin, koji pod uglom od 90 stepeni, uspravno i ispravno, stoji u odnosu na tle. Kijuk je, međutim, izazov prihvatio.


Autor: Vladimir Dimitrijević

Izvor: Catena Mundi