Blokada Donbasa umesto pomoći

Ekonomska blokada umesto pomoći. Kijev je potvrdio da ne planira da obnavlja Donbas. Pa i zapadni partneri aktuelnih ukrajinskih vlasti ne žure da investiraju u region. Ukrajina im je potrebna samo zato da bi vršili pritisak na Rusiju, a sudbine tri miliona stanovnika jugoistoka ih ne brinu.

Od sredine novembra Donbas se zvanično nalazi u uslovima ekonomske blokade. Stanovnici DNR i LNR lišeni su penzija u socijalnih dotacija. Oni koji su 23 godina radili za Ukrajinu, plaćali poreze Kijevu, ostali su bez ičega. Takvu odluku je doneo predsednik Petar Porošenko. Na jugoistoku to su nazvali genocidom i prelomnim momentom.

I ni o kakvoj obnovi jugoistoka, brizi o narodu ne može biti ni govora. Naprotiv, svakim svojim korakom kijevske vlasti pokazuju da su stanovnici jugoistoka za njih tuđ narod, kaže direktor Instituta za nacionalne krize Nikolaj Sorokin.

Polazeći od socijalnih razloga, pomoći ljudima, obnove infrastrukture, oni neće odariti dlanom o dlan. Kao prvo oni ne smatraju ove ljude svojima, već ih smatraju potencijalnim neprijateljima. A kao drugo, oni su lišeni ekonomskih mogućnosti da nekako danas utiču na infrastrukturu i objekte indsutrije, poljoprivrede. Pošto je ukrajinska blagajna potpuno prazna. Sve što tamo stiže, odlazi uglavnom na vojne potrebe. Pomoć od strane takozvanih zapadnih partnera samo je mala dotacija za odbrambene potrebe i plaćanje za neprekidne isporuke ruskog gasa. Sve ostalo nije suštinsko i ne može da se smatra osnovom za ekonomsku obnovu Donbasa.

Eksperti su izračunali: u poređenju sa prethodnom godinom industrijska proizvodnja u Donjeckoj oblasti se smanjila skoro za 60%, u Luganskoj za 85%. Od početka bojevih dejstava na jugoistoku je obustavilo rad 69 od 93 rudnika uglja, 40 hiljada privatnih preduzeća je bankrotiralo, zaustavljeno je sedam livnica čelika. U toku kaznene operacije potpuno je uništeno 4500 smabenih zgrada, razrušeno 30 mostiva i hiljadu kilometara automobilskih puteva. Na desetine hiljada stanovnika ostalo je bez struje, grejanja i vode. U prodavnicama nema dovoljno namirnica, u bolnicama lekova. Donbasu preti humanitarna i ekonomska katastrofa. Ali Kijev to ne brine. Za njega je glavna pobeda u ratu protiv jugoistoka, kaže donjecki politikolog Vladimir Kornilov.

Donbas se nada da će Kijev biti ljubazan i pomoći time što će prestati da bombarduje Donbas. To će biti glavna pomoć Kijeva. Donbas želi od Kijeva jedno – prekid rata i povlačenje kaznenih batanjona, terorista i kasarni dalje od onog što se sada naziva linijom fronta. Na drugu pomoć Kijeva Donbas ne računa. Od EU, naravno, bilo bi poželjno dobiti objektivnost, odustajanje od vojnih stanradra i obraćanje pažnje na one zločine koje su ovi kazneni bataljoni izvršili i vrše u Donjeckoj i Luganskoj oblasti.

Prema preliminarnim ocenama, za obnovu Donbasa potrebne su stotine miliona evra. Kijev nema takav novac, a EU takođe nije spremna da ulaže sredstva u Ukrajinu. Brisel je računao da proširi svoje tržište plasmana na račun 40 miliona ukrajinskih stanovnika, kao i da ojača svoj uticaj u istočnom pravcu. A šta će biti sa Donbasom, pa i sa čitavom Ukrajinom, njima je uglavnom sve jedno.

Jevgenija Krasilova,

Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut