U OPEK-u raskol oko smanjivanja obima proizvodnje nafte

Na sednici u Beču 27. novembra Organizacija zemalja-izvoznika nafte (OPEK) usvojila je odluku da očuva današnju kvotu za vađenje nafte od 30 mln barela dnevno. Dakle, zahtev mnogih zemalja o smanjivanju proizvodnje nafte radi sprečavanja pada cena nije bio uslišan.

Tokom poslednjih nekoliko meseci svetske cene nafte su pale skoro za jednu trećinu. Prosečna cena u novembru je nešto veća od 76 dolara, dok je u junu ona iznosila skoro 108 dolara.

Posle oglašavanja odluke članica OPEK o očuvanju postojećih kvota za vađenje nafte cena za marke Brent odmah se smanjila više nego za 4%. Odustajanje od smanjenja kvota će pružiti investitorima povod da posumnjaju u realnu sposobnost OPEK da utiče na kotiranja. U ovom slučaju cene nefte mogu još više da padnu. Komentar analitičara kompanije "Alpari" Ane Kokoreve.

- U vezi sa odlukom OPEK povećava se mogućnost da cena nafte padne na 60-65 dolara za barel. Svakako, to nije najbliža perspektiva, srednjoročna perspektiva kroz jedan-dva meseca. Takva verovatnoća zaista postoji.

U Kartelu proizvođača nafte je došlo do raskola: siromašnije zemlje, čiji su budžeti bez deficita samo kada je cena nafte iznad 100 dolara, insistirale su na smanjenju obima vađenja, dok su bogate bliskoistočne monarhije na čelu s Saudijskom Arabijom istupale za to da sve ostane po starom.

Poslednje su tvrdile da je tobože u interesu OPEK "da se stegnu kaiševi", da bi se usporio razvoj eksploatacije nafte iz škriljaca u SAD-ama. Tobože pri nivou cene nižoj od 60 dolara, njeno vađenje bi postalo nerentabilno. Međutim, stručnjaci smatraju ovu tezu lukavstvom – niko tačno ne zna cenu koštanja nafte iz škriljaca u SAD-ama. U slučaju potrebe Amerikanci imaju stari dobri način rešavanja takvih problema – oni će uključiti štamparsku mašinu. Zato će Vašington ipak kazniti nepokorne Ruse i Latinoamerikance.

Mnogi analitičari su uvereni da pri srednjoročnoj prognozi treba uzeti u obzir da će se obim vađenja i izvoza, između ostalih u zemljama OPEK, smanjiti na prirodan način. Kod jednih na račun zatvaranja nalazišta škriljaca, kod drugih – na račun niske cene i nerentabelnosti vađenja. To će obnoviti balans cena otprilike na 80-90 za barel tokom godine.

Rukovodilac ekonomskog departamana Instituta energetike i finansija Marsel Salihov optimistično procenjuje perspektivu rasta cena nafte.

- Posle takve odluke OPEK povećava se verovatnoća takvog scenarija da će cena, recimo, iznositi 77-70 dolara. Zatim će svetska ekonomija početi brzo da raste, te će u vezi sa time i cene rasti na 150 dolara.

U Rusiji je reakcija na odluku OPEK bila umerena. U Ministarstvu finansija su istakli da se budžetska politika Rusije adaptira na nove cene. Prema mišljenju eksperata, cene nafte su često i sredstvo, i rezultat političkih manevrisanja SAD. Svet još nije zaboravio kako je Vašington 1980-h godina veštački srušio svetske cene nafte da bi osiromašio SSSR. C Rusijom tako nešto neće uspeti. Ona ima jaki "jastuk za spasavanje" u vidu zlatnodeviznih rezervi i garantovano tržište realizacije u zemljama-saveznicima s ekonomijom u razvoju.

Valerij Agejev,