Igra oko Irana

Može se desiti da SAD prošire sankcije prema Rusiji zbog njenih poslova s Iranom, izjavila je predstavnica Stejt departmenta SAD Dženifer Psaki. Kako to može da se odrazi na tok pregovora između Irana i „šestorke“, čija će se sledeća runda najverovatnije održati 10. decembra? Koji spoljni faktori mogu uticati na rezultate predstojećeg dijaloga?

2014. godina je postala godina renesanse rusko-iranskih odnosa praktično u svim oblastima. Predsednici dveju zemalja, Vladimir Putin i Hasan Rouhani su se sreli četiri puta i radili su na izradi strategije razvoja bilateralnih veza. Nije bilo meseca u kojem ministri, političari, diplomate i drugi zvaničnici i poslovni ljudi iz RF i IRI nisu vodili produktivne dijaloge na različitim mestima. Plod njihovog truda je predstavljalo zaključivanje sporazuma u različitim oblastima, bez obzira da li je to istraživanje kosmosa, mirna nuklearna energetika ili da su u pitanju veliki planovi u oblasti trgovinsko-ekonomske saradnje.

Ovih dana je ministar za ekonomski razvoj Aleksej Uljukajev saopštio da će u najbližoj budućnosti biti realizovan program „iranska nafta u razmenu za rusku robu“. Ugovor može iznositi 2-2,5 milijarde dolara godišnje. Rusija će plaćati novac za iransku naftu, a Iran će ga trošiti na kupovinu ruske robe. Spisak je pozamašan: žitarice, oprema za naftu i gas, poljoprivredna tehnika, vagoni, pogonske mašine, elektrogeneratori, avioni i automobili. Ne samo to, u Iranu je predviđena izgradnja postrojenja za sklapanje ruske tehnike. Važno je to što strane pregovaraju o planovima da u međusobnim obračunima pređu sa dolara na rublju i rial.

Ovakav intenzitet razvoja rusko-iranskih odnosa ne raduje Vašington. SAD mogu da rašire sankcije prema Rusiji zbog njenih poslova s Iranom, izjavila je predstavnica Stejt departmenta SAD Dženifer Psaki. Tu se odmah pojavljuje mnogo „ali“.

Kao prvo, RF nije uvela naftne sankcije prema IRI, zato je pravno apsolutna u svojim vezama s Teheranom.

Kao drugo, posle potpisivanja ženevskog Plana o zajedničkim aktivnostima „Grupe 5+1“ i Irana u novembru prošle godine, sankcije prema Teheranu, uključujući i jednostrane – naftne, su u toku 2014. godine znatno ublažene. Usled toga je Iran naglo povećao vađenje i izvoz nafte, što mu je omogućilo da dobije mnogo naftnih dolara: od 30 do 50 milijardi po različitim izvorima. Ruski posao s Iranom je u potpunosti usklađen sa svetskim trendom odnosa prema IRI.

Kao treće, stav Stejt departmenta o rusko-iranskom poslu nije sasvim logičan. Ovih dana je druga zvanična predstavnica Stejt departmenta Mari Harf izjavila da će njeno nadleštvo na predstojećim konsultacijama s Kongresom dostaviti „jake argumente“ za to da se prema Iranu ne uvode nove sankcije. Pomoćnica predsednika Baraka Obame za nacionalnu bezbednost Sjuzan Rajs je objasnila da dodatne sankcije SAD prema Iranu mogu „minirati pregovore“ o nuklearnom programu Teherana.

Što je apsolutno tačno. Ali... planirane sankcije koje je g-đa Psaki najavila prema Rusiji zbog njenog naftnog posla s Iranom istovremeno predstavljaju i antiiranske sankcije. Protiv čega se bore Stejt department i Kongres? Kakva je logika Stejt departmenta? Ili njegovi saradnici nikako ne mogu da usaglase stavove?

Stvar je u drugom. Amerikancima se ne sviđa rusko-iranski posao u vezi s naftom samo zbog konkurencije. Svetski biznis (uključujući i američki) nestrpljivo očekuje potpuno ukidanje sankcija prema Iranu kako bi svim resursima preplavio ovo perspektivno „parče“ svetskog finansijsko-ekonomskog tržišta. Rusija je ove godine učinila mnogo kako ne bi zakasnila u postsankcijski Iran. Konkurentima se to ne sviđa.

Što se tiče „nuklearnih pregovora“ „Grupe 5+1“ i Irana, naravno, indirektan uticaj spoljnih faktora na njihovu atmosferu postoji. Međutim, iranski nuklearni problem je toliko ozbiljan da se svi učesnici u pregovorima složno, ne podležući provokacijama, trude da se pridržavaju izabrane linije. Za godinu dana je učinjeno mnogo – stvoren je temelj za konačno rešavanje problema. To je zasluga svih.

I potpuno prirodna i shvatljiva težnja Rusije da učvrsti pozicije u poslovnom prostoru IRI ni na koji način se ne odražava na njene aktivnosti u „nuklearnim pregovorima“. Uzgred rečeno, kao ni ukrajinska kriza. To potvrđuju i američki stručnjaci. Tako je savetnik državnog sekretara SAD izjavio da je „ruska delegacija odigrala konstruktivnu ulogu u održanim pregovorima predloživši niz konstruktivnih i važnih rešenja“. A stručnjak u oblasti bezbednosti Robin Rajt je posebno istakao: „Bilo je vrlo mnogo diskusija o tome da li će ukrajinska kriza uticati na ishod pregovora o atomu, ali se to nije desilo“. Po njegovom mišljenju, namera RF da sarađuje s drugim stranama u okviru pregovarčkog procesa „nosi istinski karakter“.

Na pregovorima koji će se možda nastaviti 10. decembra predstoji rešavanje svega nekoliko, ali prilično teških pitanja: okviri mogućnosti IRI za bogaćenje urana, algoritam i mehanizam ukidanja sankcija prema Iranu i rok važenja sveobuhvatnog konačnog ugovora s Iranom na kojem se radi.

Atmosfera oko Irana i pregovora u celini je sasvim pozitivna. Uspeh je moguć.

Vladimir Sažin,