Enciklopedija kulture i čovečanstva

Najveća umetnička zbirka Rusije – Ermitaž – nalazi se među pet svetskih muzeja-giganata kakvo teško da će još nekada biti stvoreni. To je univerzalni muzej, gde je enciklopedijski detaljno predstavljena čitava kultura i istorija Zemlje, počev od praistorije pa do naših dana, objedinivši spomenicima umetnosti sve delove sveta.

Ermitaž se sastoji od 11 zgrada, uključujući raskošne istorijske dvorce i savremeni fond, otvoren za posete. To je tri miliona rariteta koje svake godine vidi više od tri miliona ljudi. Poslednjih godina muzej se intenzivno širi, o ččemu ne bez ponosa govori glavni kustos Ermitaža Svetlana Adaskina:

- Kod nas svake godine ima novih predmeta. To su i pokloni, to je kupovina, to su arheološke ekspedicije. U proseku kolekcija Ermitaža godišnje popuni se za tri hiljade jedinica. Čuvamo neobične stvari. I kada ih predstavljamo u nekom novom svetlu, svaka može da postane najbolji biser.

Ermitaž se uvećava ne samo na račun eksponata, već i čitavih odeljenja. Od 2012. godine tamo je otvoreno odeljenje savremene umetnosti, u kojem se kolekcioniraju radovi umetnika 20. veka i naših dana. Smeli korak akademskog muzeja u susret aktualnom stvaralaštvu začudio je mnoge, ali rukovodilac odeljenja Dmitrij Ozerkov vidi u njemu poštovanje muzijske tradicije.

- Savremena umetnost je ona umetnost koja će postati istorija sutra. I u tom smislu logika formiranja takvog odeljenja sasvim je prirodna – to je logika nastavka istorijske linije. Ako takvog odeljenja nema, muzej će se umoriti, postati arhiv, a ne živi organizam.

Danas se najvažnija strategija Ermitaža sastoji u tome da kao muzej od svetskog značaja on široko bude prisutan u Rusiji i svetu. Tokom već treće decenije Ermitaž otvara svoje filijale među kojima je najveću slavu stekla filijala Ermitaž na Amstelu u Amsterdamu. A još otvara „satelite“ koji, odradivši predviđen rok, silaze sa orbite: takav je bio projekat Ermitaža u Las-Vegasu. Govori zamenik generalnog direktora Ermitaža Vladimir Matvejev:

- Ermitaž se u Peterubrgu ne završava. Imamo ermitažne centre. U Rusiju su to Kazanj, Viborg, Jekaterinburg, Omsk, Vladivostok. Pored toga, radi se na centru u Barseloni, postoji centar Ermitaž-Italija koji je iz Ferare sada prešao u Venaciju, i postoji vrlo važan centar teže u Izraelu, u Jerusalimu. Postoji i London, tamo je nekada bio naš izložbeni centar, danas on radi kao centar naučih istraživanja.

Savremeni Ermitaž je država umetnosti koja vodi sopstvenu umetničku politiku, gradi međunarodne odnose, kako i dolikuje državi, brine se o stanovništvu, tačnije i posetiocima muzeja – i naravno, poseduje razvijenu informacionu strukturu. Muezj ima sopstvenu periodiku, televizijski kanal i radio Ermitaž, koji svakog jutra saopštava: U Peterburgu je 10 sati i 30 minuta. Otvorena su vrata Državnog Ermitaža.

Olga Bugrova,