SAD priznale činjenicu mučenja u zatvorima

U tajnim zatvorima američke CIA koji se nalaze u raznim delovima sveta, muče osumnjičene. To je priznao Senat SAD. Posle pet godina proučavanja miliona dokumenata, Komitet Senata SAD za obaveštajnu delatnost predstavio je referat o metodama isleđivanja agenata CIA i njihovoj efikasnisti. Ipak osnovni deo referata je ostao tajan.

Od 6 hiljada strana objavljeno je samo 500. Ali i to je dovoljno da se predstavi užasna slika surovosti i bezakonja koja je vladala u zatvorima CIA. Zatvorenike su potapali, lišavali sna, zakucavali žive u sanduke, imitirali streljanje – žestoka fantazija agenata CIA nije znala za granice. Zakonom delatnost američkih obaveštajaca takođe nije bila ograničena – mučili su zatvorenike van granica SAD, podvlači šef katedre za međunarodne organizacije i svetske procese Moskovskog državnog univerziteta Andrej Sidorov.

- Prema američkom zakonodavstvu, lica koja bi praktikovala takvu delatnost na teritoriji SAD bila bi podložna krivičnom gonjenju. Koliko bi se našlo Amerikanaca koji bi se složili na to? Vrlo malo. Zato je CIA to prebacila van teritorije SAD.

Od 2001. godine u SAD je počeo da deluje program „tajnih zatvora“. Građane raznih zemalja osumnjičene za terorizam su hvatali i slali u specijalne ustanove. Ljudi koji su tamo dospevali nisu imali nikakvu pravnu pratnju. O njihovoj sudbini nisu saopštavali rođacima. Od njih su na sve načine pokušavali da izvuku informacije. Mučenju su podrvrgavani čak zatvorenici koji su dobrovoljno pristajali na saradnju sa CIA, za svaki slučaj, da nešto ne sakriju. Tako se desilo na primer sa Abuom Zubajdom koji je uhapšen 2002. godine u Pakistanu. 47 dana su ga držali u potpunoj izolaciji, a zatim je nad njim počeo „rad“ agenata Cije: udarali su ga o zidove, 300 sati držali u zatvorenom kovčegu, 83 puta potapali – ubacivali u disajne puteve vodu, pri tome spazmi od nedostatka kiseonika su izazivali tako snažnu napetost mišića da su lomili kosti vezanih ruku i nogu.

To je jedan slučaj od 119. U krajnjoj liniji toliko su izbrojali senatori. I u najmanju ruku 26 ljudi od tih 119 je bilo uhapšeno, kako se ispostavilo, po lažnoj prijavi. Ali koliko ih je bilo u stvari nemoguće je saznati. Iz senatske istrage saznalo se da su isleđivanja agenti vršili u specijalnim avionima koji su leteli iznad drugih dražva, na brodovima u međunarodnim vodama. Stacionarni tajni zatvori su postojali u Avganistanu, Iraku, Tajlandu, Maroku, Rumuniji, Livaniji i Poljskoj. Ali većina rukovodilaca tih dražva odbijala je da prizna da je imala nekakve veze sa tim zatvorima. Posebno je tvrdoglava Varšava. Mada sada već sami Amerikanci ne kriju da su platili poljskom rukovodstvu za „gostoprimstvo“, komentariše direktor Instituta za strateško planiranje i prognoze Aleksandar Gusev.

- Aktuelni rukovodioci Poljske, Litvanije, naravno, na sve načine će odbijati da priznaju šta se dešava na njihovoj teritoriji. Oni kažu da su to specijalni zatvori američke CIA sa kojima oni nemaju nikakve veze. Ali svima je jasno da izgadnja tih zatvora nije prošla bez saglasnosti rukovodilaca ovih zemalja.

Pored tajnih postoje i sasvim javni zatvori. U zatvoru Guantanamo već 12 godina se drže uglavnom muslimanski zatvorenici koji do danas nisu dobili optužnicu. Predsednik SAD Braka Obama u svoje vreme je obećao da će zatvoriti Guantanamo. To je bila jedna od tačaka njegovog predizbornog programa. Predsednik je on već u drugom mandatu, a na Guantanamu se i dalje nalaze ljudi bez istrage i suđenja. I evo novog obećanja američkog predsednika. Upoznavši se sa senatorskim referatom, on je potvrdio da agenti CIA ne treba da koriste mučenja za iznuđivanje informacija. Ali sam referat je sakriven od javnosti – za objavljivanje je dozvoljen samo mali deo.

Tatjana Tabunova,