Sankcije SAD protiv svih ili ritualni ples sa sankcijama

Sankcije SAD su razrušile ekonomije mnogih država, a čak nekima i do danas ne daju da se mirno razvijaju. Sankciona politika SAD izaziva nedoumice ne samo u Rusiji. I u Evropi su sve glasniji oni koji su nezadovoljni ovim merama.

Zato, u Beloj kući svi su zadovoljni: jednim udarcem, dve muve: jer cilj nije bio samo da se oslabi Moskva, već i EU. Stari svet je donedavno bio glavni trgovinski parnter Rusije. Sada Evropljani snose posledice zbog gubitaka, usporava se rast ekonomije. A to se ni na koji način nije odrazilo na Ameriku, jer je spoljnotrgovinski promet Rusije sa SAD mnogo manji nego sa Evropom.

Ko ima pravo da uvodi sankcije? Pitanje je vrlo diskutabilno. Iako je to ranije bio prerogativ samo Saveta bezbednosti UN, danas Amerikanci koriste sankcije kao oruđe za postizanje strateških ciljeva svoje države. Sankcije- to je utvrđivanje nečega sa više međunarodne instance. Upravo takvu instancu su za sebe smisle i preuzele SAD. Veliki američki egoizam je odavno pogazio međunarodno pravo. Govori advokat, stručnjak za međunarodno pravo Marija Jarmuš:

- Još od 1945.godine, kada je bio usvojen ustav UN, međunarodne sankcije je mogao da uvodi samo SB UN pomoću svojih rezolucija. Sve ostale mere koje mogu da uvode države protiv svojih suseda, kako bi na njih izvršile uticaj, nazivaju se kontramere. A SAD pokušavaju da preuzmu deo ovlašćenja koja pripadaju SB UN.

Novi zakon „O podršci slobodi u Ukrajini“ koji je usvojen u SAD i koji širi mogućnosti uvođenja ograničavajućih mera, usmeren je ne samo protiv Rusije. Vašington u ovom dokumentu insistira na tome da čitava međunarodna zajednica mora da se priključi jednostranim odlukama Vašingtona. A SAD će već nekako same rešiti ne samo za svoje građane, već i za druge: sa kime mogu da sarađuju, a sa kim ne. U suštini svim učesnicima ekonomskih odnosa, a ovo se posebno tiče Evropljana, brane se bilo kakve operacije sa ruskim kompanijama koje su se našle u nemilosti. Takve postupke pravnici posmatraju kao samovolju na međunarodnom nivou. Da ne govorimo o posledicama koje pogađaju sve, samo ne SAD, smatra šef sektora opšteevropskih problema i konflikata odeljenja evropskih studija Instituta svetske ekonomije i međunarodnih odnosa RAN Konstantin Voronov:

- Mi vidimo da su od Finske do Nemačke sankcije udarile po spoljnoj trgovini, posebno na branše koje se bave visokotehnološkom proizvodnjom, prehrambene i elitne robe.

Još jedno iskustvo sankcija SB protiv Iraka, postavilo je na međunarodnoj sceni pitanje o pravednosti ovih mera. U početku su se sankcije SAD zaista uvodile protiv pojedinih političara. Sada su ove sankcije postale totalne. Od njih ne strada samo Rusija, već i evropski biznis. Pada proizvodnja, tržište se smanjuje, raste nezaposlenost. Istovremeno, tržište EU se otvara za SAD- oni već čine sve moguće kako bi svoje energente isporučivali Evropi po višim cenama. Pri tome EU snosi ogromne finansijske gubitke, a u isto vreme gubi rusko tržište, a neće biti lako vratiti se. Sveto mesto ne biva pusto.

Olga Solomatina,

Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut