Centralna i Istočna Evropa i Ukrajina: Opasnosti i pouke

Ukrajinska kriza poslednjih meseci se pretvorila u glavni destabilišući faktor za čitav region Centralne i Istočne Evrope. Nesposobnost EU da sprovodi efikasnu politiku u ukrajinskom pravcu i konstruktivno da sarađuje po datom pitanju sa Rusijom primorava države regiona samostalno da osiguravaju svoje interese – ističe naš komentator Petar Iskenderov.

Glavni regionalni mehanizam zemalja Centralne i Istočne Evrope u poslednjih četvrt veka ostaje Višegradska grupa u sastavu Mađarske, Poljske, Češke i Slovačke. Napravljena u cilju podrške evropskoj integraciji, data četvorka raspolaže ozbiljnim potencijalom u pogledu regulisanja regionalnih konflikata. Ne čudi što je upravo ova asocijacija preuzela na sebe odgovornost za sprovođenje reformi u Ukrajini, koje treba da ublaže oštrinu krize.

Na sastanku održanom sredinom decembra članovi Višegradske grupe su rešili da podele među sobom takozvane sfere refromi. Slovačka je preuzela na sebe odgovornost za energetska pitanja, Poljska za sprovoljenje decentralizacije u Ukrajini, reforme lokalne samouprave i povećanje efikasnosti upravljanja javnim finansijama. Češka sferu civilnog društva, obrazovanja i funkcionisanja ukrajinskih medija, Mađarska poboljšanje ekonomske politike i razvoj malog i srednjeg biznisa. Uzimajući u obzri iskustvo koje su nagomilale u odgovarajućim sferama zemlje Centralne i Istične Evrope, ovakva saradnja može da pomogne Ukrajini, razume se, ukoliko ona bude oslobođena političkih špekulacija. Uzimimo istu tu Češku. Ova zemlja po nivou spoljnoekonomskih veza ima važno mesto u EU – istakao je u razgovoru za Rosiju sevodnja rukovodilac Odeljenja za istraživanja zemalja Evropskog instituta RAN Vladislav Belov. Pri tome to se tiče ne samo Ukrajine, već i Rusije:

Češka pretiče mnoge zemlje članice EU po spoljnotrgovinskom prometu, između ostalog sa Rusijom. Češka izvozi u prvom redu mašine i opremu. U tome se sastoji potencijal spoljnoekonomske saradnje.

Ukrajinske vlasti preko predsednika Petra Porošenka sa svoje strane pozvale su učesnike Višegradske grupe da ne odu još dalje i da doprinesu transformaciji ove asocijacije „sa formata četiri zemlje ka formatu pet zemalja, uz učešće Ukrajine“. Ipak u aktualnim uslovima nešto slično deluje malo verovatno, uzimajući u obzir dubinu krize u Ukrajini i protivrečnost stava EU.

Jedan od važnih aspekata ukrajinske krize za zemlje Centralne i Istočne Evrope ostaje energetika. Ukrajina ne može da dozvoli sebi da odustane od reversnih isporuka iz zemalja regiona, između ostalog iz Poljske i Slovačke, pri tome obim ovih isporuka salno raste. Tokom decembra nekoliko puta su obnovljeni rekordi razmera uvoza gasa u Ukrajinu preko Slovačke. Rastu i mesečni obimi. Ako je u septembru 2014. godine Ukrajina uvozila iz Slovačke oko 779 miliona kubnih metara gasa, u oktobru je ta cifra iznosila 809,3 miliona kubnih metara, u novembru 884,4 miliona kubnih metara.

Ipak slična praksa preti ozbiljnim rizicima po samu Slovačku, primoranu u suštini da šalje u Ukrajinu gas koji kupuje od Rusije. U septembru 2014. godine mađarski operater sistema za transport gasa kompanija FGSZveć je obustavila isporuke gasa u Ukrajinu na neodređeno vreme, objasnivši to rastom interne potrošnje.

Petar Iskenderov,

Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut