Američki san o gasu iz škriljaca

Ekonomija SAD nastavlja da se naduvava. Posle kraha tržišta nekretnina i internet-biznisa početkom 2000-ih, na redu se našao novi američki san: revolucija gasa iz škriljaca. Vrhunac eksploatacije može biti dostignut već narednih godina. Dalje, kada privremena euforija prođe, moraće da se uvećava uvoz.

A bušilica su postavili već prilično mnogo, računajući verovatno da će snabdevati ne samo sebe, već i čitav svet. I sada je njihov izbor mali – ili da buše bez profita i čak sebi na štetu ili da proizvodnja stoji. Rešili su da rade, kako bi bar platili ljudima platu. Radi toga treba uzimati kredite, koji, po svemu sudeći, prosto neće imati od čega da se vrate. Ali kada su već izgradili i obećali raj iz škriljaca, moralo je da se buši. Očigledno da to ne može dugo da traje, klimava piramida pre ili kasnije će se srušiti.

Za sada rep opet upravlja psom i planovi za osvajanje energetskog tržišta stiču sve uzbudljivije obrte. Barak Obama, oslanjajući se na optimistične ocene Uprave energetskog informisanja, pre nekoliko godina je obećao stabilnu eksploataciju za sto godina unapred. Istina, u tim proračunima on nije uzeo u obzir da je obim koji se eksploatiše tri puta manji od ukupnih rezervi. Ali vera u svetlu budućnost revolucije iz škriljaca živi do danas. Obimi eksploatacije rastu, troškovi se smanjuju. A snižavanje cene nafte samo će koristiti američkoj ekonomiji – jer tako Amerikanci mogu da uštede na benzinu i da potroše za dan na nešto još. A SAD iznenada su se pretvorile od velikog uvoznika u velikog proizvođača.

Istina, pojavljuju se trezvenije procene situacije. Neki ekcperti već priznaju da su požurili kada su obećali škriljačnu revoluciju. Nedavna istraživanja pokazala su da rezervi ima mal te ne dva puta manje od očekivanih. A nastavak eksploatacije na potrebnom nivou koštaće ogromne pare – o profitu nema čak ni govora.

Ali opšti stav Vašingtona po tom pitanju se za sada ne menja – u mogući kraj škriljačne revolucije tamo ne veruju. Jednostavno zato što to ne može da bude. Isto kao što i Enron, koji je faktički kontrolisao čitavo tržište, nije trebalo da bankrotira. A sistem hopotekarnog kreditiranja bio je tako uhodan da nije trebalo da provocira svetsku krizu.

Ne obražajući pažnju na svoje ozbiljne propuste, Amerikanci nastavljaju da veruju u svoju izuzetnost i teže američkom snu. Ovog puta da postanu energetski hegemon. Ali i ovaj san nije ništa drugo do još jedan mehur od sapunice Made in USA…

Marija Ivanova,