Put svile za Centralnu i Istočnu Evropu

Kina će uložiti 3 milijarde dolara u stvaranje evropskog kraka „Puta svile“ i rezervisaće za njega još milijardu dolara. Svih 16 zemalja Centralne i Istočne Evrope je pozvano da učestvuje u projektu infrastrukture. S njihovim lidrima premijer Državnog saveta KNR Li Kećiang je dva dana pregovarao u Beogradu u formatu 16 + 1 i u četiri oka.

Samit Kina – Centralna i Istočna Evropa je najmasovnija manifestacija na kojoj je lobirana inicijativa predsednika KNR Sija Đinpinga za stvaranje zone slobodne trgovine duž drevnog Puta svile. U novembru je Li Kećiang isto to učinio na samitu ASEAN-Kina u Mjanmaru.

Njegovi sagovornici u Beogradu su bili prijemčiviji za kinesku ideju. Srbija i Mađarska će uz pomoć Kine sagraditi železnicu. Grčka je spremna da otvori carinski koridor do nje iz luke Pirej. Kina je već preuzela na sebe modernizaciju. Cilj je izgradnja novog saobraćajnog koridora Sredozemno more – Dunav, s izlazom u celu Istočnu i Centralnu Evropu, koji će imati povoljnu vezu s Afrikom.

Ovaj projekat predstavlja deo globalne finansijske ekspanzije Kine, smatra zamenik direktora IMEMO RAN Vasilij Mihejev:

- Jedna od novina Sija Đinpinga je nova strategija za kineski kapital. Kineski kapital je postao toliko velik da mu sopstveno tržište više nije dovoljno. Zato je potrebna nova faza i Kina u nju ulazi. To je ekspanzija kineskog kapitala u inostranstvu. Kineski kapital je novajlija, zato mora biti potpomognut velikim političkim inicijativama. To je megastrategija ekonomskog pojasa Puta svile i Morskog puta svile. Poseta Lija Kećianga Beogradu predstavlja jedan od koraka u realizaciji ove strategije. Kina nudi infrastrukturne projekte. Oni su skupi, ali Kina preuzima na sebe poslove u kojima nema konkurenciju.

Kina je početkom novembra najavila da će uložiti 40 milijardi dolara u Fond za stvaranje zone slobodne trgovine – kopnene i morske, duž Puta svile. Ideja je privlačna, ali ni iz daleka ne shvataju sve zemlje svoje mesto u njoj. Ima i onih koje se ne slažu, zato Kina sad na ovaj ili onaj način deluje pojedinačno, smatra stručnjak Više ekonomske škole Aleksej Maslov:

- Premijer Li Kećiang je u Beogradu izjavio da Kina teži ka stvaranju upravo takve pojedinačne zone u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Investirajući 3 milijarde od obećanih 40 milijardi Kina će stvoriti saobraćajnice, poboljšaće vazduhoplovni i železnički transport. Odnosno, uložiće novac upravo u prevoz u zamenu za posebne olakšice, ako se budu koristili upravo putevi koje će sama izgraditi. Od toga svi imaju koristi, zato što kineska roba stiže u Istočnu i Zapadnu Evropu po nižim cenama zbog smanjenja režijskih troškova. Ali s druge strane, plasirajući masovno svoju robu na evropsko trižte Kina minira proizvodnju u Evropi.

Prošle godine na sličnom sastanku u Bukureštu Li Kećiang je dao kredit od 10 milijardi dolara za 16 zemalja Istočne i Centralne Evrope. U Beogradu je ponudio njihovim liderima da aktivnije koriste ovaj finansijski resurs. Ponudio je izgradnju železnica i modernizaciju morskih luka u baltičkim zemljama. U Albaniji i Makedoniji – izgradnju cementnih zavoda i staklara. U Slovačkoj i Rumuniji – nuklearne, hidro i termocentrale. U Češkoj i Albaniji – tehnoparkove i ekonomske zone. Sve uz učestvovanje Kine.

U situaciji finansijske gladi u EU kineska štedrost ne zna za granice. Tim pre što je obećano da će biti podstaknuta i emisija dužničkih obaveza preduzeća i banaka iz zemalja Centralne i Istočne Evrope na kineskom tržištu. Kao i zajedničko traženje mogućnosti za osnivanje fonda za saradnju, ne u evrima, već u juanima. Evropski biznis, po svemu sudeći, na rezultate posete Lija Kećianga gleda kao na dobru šansu. A politički krugovi mnogih zemalja koji su zabrinuti zbog sve većeg prodora Kine u Evropu, u aktivnostima Li Kećianga vide veliki izazov. To je onaj sukob interesa kojeg se dotiče i Kina.

Konstantin Garibov,