Specijalni zatvor

Norveški strelac Anders Brejvik rešio je da se pozabavi organizacijom kriminalne grupacije - direktno iz zatvora. Takoreći, ne puštajući uzde iz ruku. Za to se saznalo zahvaljujući pismima koja je Brejvik pisao bukvalno desetinama ljudi i slao ne zna se kome i ne zna se kuda. Na trećoj stotini koverata, čak se i norveška policija zamislila.

Sa rođacima terorista je uvek imao, blago rečeno, napete odnose – pokušavao je da učini oca fašistom, što je ovaj odbio. Ženu i decu nema. Pa i teško ga je nazvati druželjubivim čovekom. Počeli su da proveravaju. Ispostavilo se da se sa svim svojim adresatima Anders nikada nije poznavao. I tada su norveške vlasti ispoljile čudesa dosetljivosti i pretpostavile da ubica 77 osoba može da smišlja nešto opasno. Prosto svaka im čast! Na kraju su vlasti zabranile Brejviku da šalje pisma, a on je sa svoje strane odmah počeo da negoduje zbog kršenja ljudskih prava. Pa to je i jasno – jer same norveške vlasti su ga naučile na njih. On već treću godinu živi kao na odmoru. Teško je drugačije nazvati zatvor u predgrađu Osla. Polovina čuvara u zatvoru su žene – pri tome nenaoružane. Glavna Brejvikova briga je da dobije novi gejmer i meki kauč. Često, on ulaže primedbe zato što mu je pogled sa prozora loš i daju mu ujutru hladnu kafu. I još bi bilo dobro dobiti hidrantni krem posle brijanja. Ne čudi što u takvim uslovima Brejvik može da razrađuje bilo kakve teorije i da ovaploćuje u život svoje ideje. Kad ti sama vlast ide u susret! Moguće da bi Norvežani postupili drugačije, kada bi se setili šta se desilo pre 90 godina u Nemačkoj. Tada je u Landsberškom zatvoru za organizaciju „pivskog puča“ izdržavao kaznu Adolf Hitler. Blagi uslovi omogućili su mu da konačno formira svoju ideologiju, da proradi akcioni plan i da okupi oko sebe verne istomišljenike. Istorija se ponavlja?