Kulturno nasleđe Sirije i dalje propada

U regionima Sirije i Iraka koji se nalaze pod kontrolom radikalnih oružanih grupacija, dešava se sistematsko uništavanje drevnog kulturnog nasleđa ovih zemalja. Statistika UNESKA je tim povodom neumoljiva: nepovratno je izgubljeno ili bitno oštećeno na stotine istorijskih objekata, pokradene su vredne muzejske ekspozicije.

To je problem ne samo Sirije i Iraka. Kulturnom nasleđu drugih zemalja regiona arapsko proleće je takođe donelo mnogo nevolja. Gubici egipatskih muzeja, posebno u provinciji, opšte su poznati. U Libiji ozbiljno su postradali gradovi Sabrata i Leptis Magna, koje su osnovali još Feničani i bili su ogromni muzeji pod otvorenim nebom. Ali najveća šteta je naneta i dalje se nanosi kulturnim spomenicima Sirije i Iraka. Samo poslednjih nedelja bili su pokradeni muzeji u iračkom Mosulu gde su se nalazile kolekcije sumerskog, asirskog, vavilonskog i islamskog perioda. Razoren je veći deo grobnice proroka Junisa (biblijskog proroka Jone) u Sabornoj džamiji an-Nabi u tom gradu.

Sirija: Uništeni spomenici kulture

U Siriji, prema podacima Svetskog nasleđa, oštećeni su u toku bojeva ili aktova vandalizma svi objekti sa spiska Svetskog kulturnog nasleđa. Pet od šest sirijskih objekata sa tog spiska, uključujući drevni grad Palmiru, zamak krstaša Krak de Ševalje i kvartovi Starog Alepa opštećeni su.

Detaljnije o situaciji dopisniku Glasa Rusije ispričao je generalni direktor Departmana za kulturno nasleđe Sirije Mamun Abdulkarim.

Uništavanje kulturnog nasleđa zaista je realna opasnost koja postoji u našoj zemlji. Dve i po hiljade saradnika Departmana za kulturno nasleđe koliko radi u raznim provincijama zemlje, rizikujući živote pokušava da promeni sitauciju. U tome nam pomažu kako državne strukture, tako i obični građani, zabrinuti zbog uništavanja drevnih spomenika.

Nažalost, danas, u 21. veku, probudile su se primitivne snage koje mogu bez griže savesti da razaraju kulturno nasleđe čitave zemlje. One nas svesno guraju ka povratku u epohu primitivizma i varvarstva. Njihov dogmatski pogled na svet ne prihvata odnos poštovanja prema drevnim kulturama. Na kraju velikim razaranjima su podvrgnuti mnogi istorijski regioni Sirije. Oštećeni su spomenici u Dejr-Ez-Zori, razoreni asirski spomenici na jugu grada Al-Hasaka, grobnica Šaš-Hamdan u Alepu, spomenik koji potiče iz 1. veka pre naše ere, kao i mnogi drugi spomenici.

Iz regiona koji su se našli pod kontrolom naoružane opozicije u potocima odlaze u inostranstvo drevni artefakti iz pokradenih muzeja i sa mesta nezakonitih iskopavanja. To što je ukradeno iz muzeja, sirijski Departman za kulturno nasleđe stavlja na međunarodnu poternicu, mnogo toga je pošlo za rukom da se vrati. A plen „crnih arheologa“ je možda izgubljen zauvek.

Ovaj proces mogu da zaustave samo odlučne zajedničke akcije međunarodne zajednice, uveren je Mamun Abdulkaraim.

Pozivamo sve zemlje sveta, čitavu međunarodnu zajednicu da bez obzira na postojeća politička neslaganja, spozna ogroman značaj sirijske civilizacije za svetsku istoriju. Moramo zajedničkim naporima da spasemo njene drevne spomenike od razaranja.

Možda, nada se glavni čuvar sirijskog kulturnog nasleđa, ovaj zajednički zadatak će pomoći političarima raznih zemalja da nađu zajednički jezik i zajedničkim naporima označe put ka miru u Siriji. Jer za dok traje neobjavljeni rat protiv ove zemlje, kultura će ostati među glavnim postradalim.

Natalija Šćerbakova,