Međunarodno istraživanje kompjuterske i informatičke pismenosti učenika VIII razreda osnovnih škola ICILS-2013

. Iako je prvi put u istoriji sprovedeno  2013-e, ovim istraživanjem je  obuhvaćeno 60 hiljada  učenika VIII  razreda iz više od 3. 000 škola  iz 21 zemlje sa  svih kontieata izuzev iz Afrike

. Cilj istraživanja: dobijanje odgovora koliko su učenici   efikasnim korišćenjem računara ospobljeni  za život u informatičkom društvu

. Budućnost je već počela,  samo je treba prepoznati

. Prednjače učenici iz Češke,  Australije i Poljske

Krajem prošle godine objavljeni su rezulatati  nivoa kompjuterske  i infomatičke  pismenosti  (International Computer and  Information  Literacy  Study,  ICILS) koje je međunarodno   udruženje za evoulaciju obrazovnih  postignuća  IEA   (International  association for  the Evaluational  of Educcation   Alhevrement) sprovelo tokom 2013.  godine među učenicima osmog razreda  osnovnih škola (starijih od 13,5 godina) u 21    zemlji  Evrope,  Severne i Južne  Amerike,   Azije,  Australije  (među kojima se,  nažalost,  ne nalazi i Srbija,  za razliku od Hrvatske i Slovenije).

Šta je IAE?

Međunarodno udruženje  za evaulaciju  obrazovnih postignuća   The IEA (Interantional Association for the Evalutuion  of Educational Achlevement) je  nezavisna  internacionalna asocijacija  nacionalnih istraživačkih institucija i  vladinih agencija  za pedagoška istraživanja,  osnovana pre  nešto više od pola veka.  Ona  inicira,  organizuje i sprovodi  velika komparativna  proučavanja  obrazovnih rezultata i   drugih  aspekata školskih sistema,  sve sa ciljem da se radi    sticanja   uvida  i razumevanja efekata, duboko prodre u  politiku i praksu obrazovnih  nacionlnih sistema zemalja članica.

Za pola veka postajanja  IEA sprovela više od 30 pedagoških istraživanja širokih razmera  u celom svetu

Osnovana još 1958, IEA je dosad sprovela više od 30 istraživanja  i studija širokih razmera radi  upoznavanja  naconalnih obrazovnih dostignuća i njihovo prezentovanje  svetskoj javnosti.

Međunarodni centri IEA locirani na četiri kontinenata

Međunarodni  centri IEA  raspoređeni su na četiri kontinenata i njima je obuhvaćeno više od 70 institucija zemalja članica,  a projekti  ove Asocijacije predstzavljeni su u skoro 100 zemalja na svetu.

Široka mreža naučnika,  istraživača, analitičara...

Tokom proteklih  57 godina od kad je formirana,  ova Asocijacija je izgradila najširu mrežu  na svim kontinentima kojom je obuhvatila  vrhunske naučnike,  istraživače,  tehničare i srodne specijaliste koje redovno angažuje u pedagoškim istraživanjima planetarnih razmera.

Prednjače Češka,  Australija,  Poljska

Najbolje rezulatet  u kompujterskoj i informatičkoj pismenosti pokazali su učenici Češke (1.),  Australije (2.),  Poljske (3.).

Sledi  dalji poredak na rang listi:  4.  Norveška,  5.  Republika Koreja,  6.  Nemačka,  7.  Slovačka Republika,  8.  Ruska Federacija,  9.  Hrvatska,  10.  Slovenija,  11.  Litvanija, 12.  Čile, 13.  Tajland, 14. Turska,  15.  Danska, 16.  Hong- Hong,  17.  Holandija, 18.  Švajcarska.  19.  Njufaudlend i Labrador, 20.  Kanada, 21.  Argentina

Iako je prvi put sprovedeno 2013-e,  istraživanjem,  osobenim u  svojoj vrssti,  obuhvaćeno je  oko 60 hiljada učenika osmog razreda iz više od 3 hiljade  osnovnih škola   iz 21 zemlje  sa svih kontinenata izuzev Afrike.

Cilj istraživanja:  dobijanje odgovora o spremnosti učenika za život u  informatičkom društvu

Cilj istraživanja je bio da se dobije odgovor u kojoj meri su učenici ovog uzrasta spremni  za život  u informatičkom društvu  efikasnim korišćenjem računara,  da istražuju, stvaraju i komuniciraju  kod kuće,   u školi,  na radnom mestu i u zajednici.

Odgovori na tri ključna pitanja
Organizatori istraživanja  su imali za cilj da dobiju odgovore na tri  ključna pitanja iz ove oblasti:

1.    U kojoj se meri učenici ovog uzrasta  po nivou pokazane računarske i  informatičke pismenosti razlikuju nod dražave do dražave;

2.    koji faktori utiču na računarsku i informatičku pismenot  upenika;

3.    šta obrazovni sistemi i škole mogu da urade  na unapređenju računarske i informatičke  pismenosti učenika.

Budućnost je već počela,  samo je treba prepozanti

Osim toga,  istraživanje  je   izuzetno važno  i zato što pokazuje  koliko je svaka država zainteresovana da  se njena mlada populacija osposobi za sve kompenetencije u tom,  svom,  informatičkom društvu,  u budućosti koja je,  da parafraziramo pesnika Branka Miljkovića,  već počela,  samo je gtreba prepoznati.

A za školu i društvo u celini je značajno   da shvate koliko  učenici mogu postati uspešni zahvaljujući visokom nivou informatičke pismenosti i, što je,  osobito važno,  na koji način će koristiti stečene kompentencije.

Ovo istraživanje nivoa znanja učenika je za razliku od svetski poznatih  projekata koje  sprovode   već duže od pola stoleća  kompanije  TIMES  i  PIRLS unikalno po tome što su eskeprti prvi put u istoriji  istraživanja obratili pažnju  na  nivo kompjuterske i informatičke pismenosti  učenika. 

Istraživanje  sprovedeno isključivo   korišćenjem račuanra

Osnovna  odlika  ovog istraživanja se sastoji u tome  što je ono sprovedeno isključivo korišćenjem račuanra. 

Tri vrste zadataka sa više ponuđenih odgovora

Procena ICILS je  bila autentična i kompjuterski zasnovana.

Date su tri vrste zadataka i sa više ponuđenih odgvora ili izradama programa na osnovu realnih stimulansa  materijala,  softverskih stimulacija,  generičkih apliakcija,  tako da su učenici  morali da završe program  kao odgvor na instrukciju. Autentični zadaci  su zahtevali  od učenika  da modifikuju ili reše  informatičke  zadatke  korišćenjem „uživo“ softverskih  aplikacija. 

Prikupljanje podtaka o korišćenju računara izvan škole

Učenici su bili upućivni da prikupljaju informacije o korišćenju računara  izvan škole,  a popunjavanjem   upitnika  ispitanici su izražavali  svoje stavove prema tehnologiji  i komjuterskim veštinama.

Istraživani i školski,  kao i nacionalni i državni kontekst o mestu računarstva i informatike u obrazovnim programima zemalja učesnica

U upitnicima  koje su škole popunjavale  pitanja su se odnsoila na upotrebu račuanar u njihovim rsursima u ustanovi. 

Nacionalni ni državni  kontekst istražiavanja je obuhvatao   prikupljanje podataka  o mestu informatke i računarstva u obrazovnim prgramima zemlje, sitemskoj obrazovnoj politici i praksi  na planu razvoja  račuanarske i informatičke pismenosti, stručnosti predavača i posebno  o digitalnim tehnološkim resursima  škole.

Skala sa četiri nivoa računarske pismenosti

Učenici  osmog razreda u zemljama u kojima je vršeno istraživanje rangirana  su u četiri nivoa informatičke pismenosti.

Na prvom nivou skale  se zahteva samo  priemena   standardnih programskih komandi,  jednostavnijih komunikativnih zadataka, dok na najvišem,  četvrtom,   je neophodno da se ovlada umenjem ocenjivanja  verodostijnosti i pouzdanosti informacija. 

Testirani i nastavnici:  manje od polovne njih  smatraju se profesionalcima za računarstvo

Istraživanje je pokazalo da manje od polovine nastavnika koji predaju informatiku sebe smatra proefsionalcima za  računare.

Uverenost u svoju kompeteceju,  što je i razumljivo,  izrazili su nastavnci mlađi od 40 godina.

Samo 22 procenata  nastavnika račuanarstva i iformatike  prošlo je   kroz  specijalnu obuku  za ovaj predmet. 

Postoji  li u svetu kopjuterska pismenost  kao takva?

Ovo pitanje se neizbežno nameće nakon upoznavanja sa rezulatima istrživanja ICILS -2013,  tim pre što  oni pokazuju   da  ne mali broj  učenika    nije  savladao  elemenatrnu   obučenost   na nivou čitanja i razumevanja  zadataka. 

Teško je takođe govoriti i da škola daje veliki doprisnos razvoju kopjuterske i informatičke pismenosti.

Iste boljke muče škole iz 15 zemalja u kojima su vršena istraživanja 

Osim u školma iz prvih šest  zemalja u kojima  su  u ovom istraživanju ostvareni najbolji rezulatati,  u ostalih petnaestak  zemalja škole se  suočavaju  u ovoj oblasti sa zajedničkim problemima koje karakterišu: nedostatak kvlifikovanog tehnološkog kadra za podršku  sve višim zahtevima  komjuterske i informatičke obuke, oskudevanje  u kvalietnim,  efektivnim udžbenicima i priručnicima,  nepostojanje  stalnog programa profesionalnog  usavršavanja  i razvoja nastavnika ovog predmeta, nedostatak progrmskog materijala, mali broj računara  velike snage,  nedovoljni propusni opseg  i spore veze sa interenetom. 

ICILS inaugurisan 2010.  u Amsterdamu

ICILS je  inaugurisan još 2010.  godine na prvom sastanku  nacionalnih koordinatora održanom u Amsterdamu,   na kome je postavljen okvir i utvrđen razvoj ovog projekta,   i nastavljen 2011.  godine kad je sačinjen pilot program ankete.

Test je objavljen   u prvoj plovoni 2012-e,  a glavno prikupljanje podataka usledilo je na početku  (za severne) i na kraju 2013. (za južne  države hemisfere),  kad je i objavljen Izveštaj o rezultatima,  dok će tehničko izveštaj biti obelodanjen u martu ove,  2015.  

Upravljanje istraživanjem

U  funkciji međunaordnog  centra  koji upravlja ovim istarživanjima služi Austarlijski savet za pedagoška istraživanja,  koordinator projekta  je dr Džon Ainle, (dr John  Ainley), direktor  istraživanja mr Julian Frailon (mr Julian Fraillon) Procenu  je uradio  dr  Vofram Šulc (dr Wolfram Shulz),  a dizajniranje  i odgovornost za sprovođenje projekta i obradu podtaka preuzeli su na sebe Sekretarijat IEA u koordinaciji sa nacionalnim centrima zemalja učesenica u istraživanju.

Finansiranje projekta

Svaka zemlja obuhvaćena   ICILS  istrživanjem  obavezna je da  za 5 godina (2010-2014)  uplati  za svaku godinu na ime kotizacije učešća u projektu po 15.000 dolara   ili  15.000 evra,  ukupno po 75.000 dolara ili  isto  toliko evra.

Evropske zemlje za ovu namenu dobijaju  finansijsku podršku  od Genearlnog direktorijuma Evropske komisije za obrazovanje i nauku.

Branko Rakočević