Ginter Gras – Intervju iz avgusta 2010.

Ovih dana je završio knjigu „Reči o braći Grim“. Priznanje o ljubavi (Grimms Woeter.eine Libeserklaurung). Prvo pitanje novinara Sergeja Zolovkina glasilo je:  „Gospodine Gras,  u Vašim knjigama je ispričano,  kako je sasvim mladi vojnik Gras,  u proleće pre 65 godina ležao ranjen u vojnoj  bolnici gde je  i saznao o bezuslovnoj kapitulaciji vermahta. ”
Gras: Imao  sam tada  samo  17 godina. Zaslepljen nacističkom ideologijom mladić nije razumeo ni u malom stepnu značaj  takvog  događaja. Bio je  to prosto rasrđen  i ozlojeđen vojnik u paramparčad razbijene vojske.  U kojemu  su se borila dva protivurečna osećanja: stid i poniženje zbog toga što su nas porazli i potukli do nogu i ogromno olakšanje,  skoro sreća,  kad posmislimo da više neće biti potrebe da ponovo drhtimo u rovovima strahujući  da ne  poginemo od metka ili da  nas ne raznese granata.
 

Upitan da li  je iskustvo Drugog sveteskog rata donelo antimilitarističke navike,  Gros  je odgovorio:
„Prosudite sami. Odmah posle 1945.  Evropa se ’ukrcala’ u noivi rat,  ovog puta hladni,  koji  se često zagrejavao do vrelog,  samo  na ograničenom prostoru, čas tamo, čas ovamo. Drugačije nije moglo ni biti u vreme vladavine  dva nepomirljiva i  međusobno oštro suprostavljena politička sistema.  Onda je ostala samo jedna super sila.  I šta se time dobilo? ’Jednodržavni’  poredak, kako ja volim da kažem, uopšte ne može spasiti planetu od  novog krvoprolića. Svetska napetost raste  uzrokovana skrivanjem  iza energetskih izvora i pava da se njima raspolaže kao što je to bilo u Persijskom zalivu, ili iza neke druge ideologije takođe uslovljene ekonomskim razlozima  čija je  potvrda beskonačni rat u Avganistanu.


Pošto ga je novinar ’Nove gazete’  podsetio na njegov poznati stav da je ujedinjenje dve nemačke države,   bilo strategijska greška,   te da  je” ’pisac i publicista Ginter Gras  1990. g. žestoko osudio ’slivanje ’ SRN i DDR,  upozoravajući da će padom Berlnskog zida biti stvorena jedna militaristička država’,  upitao ga je da li i dalje ostaje pri tom stavu,  i  dobio je odgovovor:
„Vi ste rekli  ’slivanje’? Ostajem  pri svom ubeđenju. Nemačka  će još dugo preživljavati posledice prevremenog ujedinjenja dva svoja dela. I to dela koji su izgubila supstance nepohodne  za istinsko  ujedinjenje.


-Ako je to  tako,   gospodine Gras,  da li to znači da raste Vaša zabrinutost za budućnost nacije,  Evrope,  planete?
Gras: U Apokalipsu,   to jeste treći svetski rat ne  mogu da verujem. Zato što je toliko  napunjen  atomski arsenal kao efikasno sredstvo uzjamnog odvraćanja  čineći  samoubistvo planete malo verovatnim. Ali zato lideri u trgovini oružjem kao što su SAD,  Rusija, ili moja država,  voljno ili nevoiljno,  podstiču razvoj visoko profitnog biznisa eskalacijom lokalnih ratova. Rastuća količina oružja koje proizvode, pogoršava kvalitet mira u svetu. Tu je još jedn problem:  sve veća i dublja polarizacija bogatstva i siromaštva.  Na   tu opasnost raspolućenu  rastućom ksenofobijom  i terorizmom još sredinom sedamdesetih godina prošlog  veka upozaravala je svetsku elitu i vladajući  biznis Nezavisna komisija za međunarodni razvoj „Sever-Jug“ na čijem je čelu bio njen utemeljivač, socijaldemokratski lider  Vili Brant,  Bundes kancelar. Nažalost, novi,  razumnijii  i pravedniji ekonomski poredak  nije nikad uspostavljen,  a produžava se prenaseljenost pojedinih regiona,  pa i celih kontinenata.  Globalno otoplavnje po meni ostaje i dalje  velika opasnost po opstanak sveta. 
Nekoliko pitanja  Nove gazete,  inače opozicionog lista koji oštro kritikuje vlasti Kremlja,  posebno u oblasti  slobode štampe  u korpusu  ljudskih prava i sloboda,  odnosilo se na politički sitem u Rusiji.


Kako vam izgleda  naš sadašnji politički sitem i da li do Vas dopiru  vesti o onim Rusima koji rizikuju svoje živote radi opštečovečanskih vrednosti?
Gras: Da, doboro mi je poznato da takav eliksir demokratije kao što je nazavisna  štampa u Rusiji se još nije „primio”. Znam i to da  je javna kritika poroka savremenog sistema vlasti u vašoj domovini veoma opasna. Zar  vas tamo još uvek streljaju?

Nažalost, da.
Gras: to će sve trajati do onog vremena dok se većina ljudi ne oslobodi nevidljivih okova pređašnjeg ržima. Kod nas Nemaca ne samo u zakonima, nego i u svesti se ukorenilo mišljenje i stav da je nacizam bio zločin protiv čovečanstva. Da,  nacional–socijalistički režim je ostao deo nemačke istorije.  Ali,   u književnosti,  na filmu,  u medijima,  ta stranica istorije se jedinstveno ocenjuje kao stidna i sramna.  Pokazalo se da u Rusiji nije tako. Tamo nema dovoljno političke volje da se žigošu zlodela koja su bivše vođe učinile protiv svog naroda. Međutim, društvo koje nije osudilo sopstvenu krvavu prošlost, primorano  je da strada i u sadašnjosti. Voleo bih da nisam u pravu,  ali Rusija bez pokajanja i liberalnih promena rizikuje sve novije i novije gubitke  svojih uglednih građana. I to  ne samo novinara čija ubistva kod vas,  koliko je meni poznato, još nisu rasveteljena.


Na kraju intrevjua rusklog novinara je intersovalo šta nemački pisac,  već u poodmaklim godinama,  sada piše.
Gras: I sam se čudim, kako me u mojih  82  godine zdravlje odlično služi  i omogućava mi punu radnu sposobnost. Ostalo mi je dovoljno enrgije da nesmetano i dalje stvaram.  Ovih dana sam završio za mene veoma važan rukopis. Knjiga će se zvati „Reči maske“(Grimms Woeter). U pogledu svog političkog anagažovanja Gras je potvrdio da je i dalje socijaldemokrata: „Nastojim da iskoristim slobodu reči u korist pravednosti  i ozdravljenja socijalnih odnosa u nemačkom društvu.”



Prevod i obrada:   Branko Rakočević