EU bez rešenja za imigrante

Italijanski ministar spoljnih poslova Paolo Đentiloni kritikovao je politiku Evrope na Mediteranu, istakavši da je tri miliona evra mesečno, koliko troši na rešavanje pitanja imigranata, premalo.

„Moramo da stabilizujemo Libiju i na međunarodnom nivou se uhvatimo u koštac sa organizacijama koje omogućavaju ovaj saobraćaj”, rekao je Đentiloni u intervjuu za italijanski Radio 24.

Italijanski ministar je ocenio da postoji opasnost da situacija izmakne kontroli, jer se talas imigranata povećava, objašnjavajući da se ne radi samo o Libijcima, već i o izbeglicama iz Afrike, Sirije i Centralnoafričke Republike.

„Libija su vrata ka Evropi”, dodao je on.

Najmanje 400 ljudi se udavilo nakon što je brod iz Libije potonuo blizu italijanske obale. Obalska straža je uspela da spase 144 osobe i izvadi iz mora devet tela, ali je najveći broj od oko 500 putnika nestao u vodama Mediterana. Među njima je bio i veliki broj dece. Preživeli su opisali scene agonije koja je nastala nakon što se brod prevrnuo. Gledali su kako se dave članovi porodice, prijatelji, roditelji.

Đentiloni je kritikovao i odluku EU da italijanski program „Mare nostrum” zameni manje ambicioznim evropskim programom „Triton”.

Italija traži da otvori 6.500 novih mesta u prihvatnim centrima, naročito na severu i u centralnim delovima zemlje, što je izazvalo političke tenzije. Nacionalistička „Severna liga” pozvala je na „okupaciju svakog hotela, škole i skloništa koji mogu da posluže za smeštaj ovih ’takozvanih‘ izbeglica”.

Najveći broj ilegalnih imigranata koji su prošle godine ušli u EU došlo je iz Sirije, preko 60 hiljada, a potom iz Eritreje, srednje Afrike, Avganistana, Malija i Nigerije, pokazuju podaci Visokog komesarijata UN za izbeglice.

Evropska agencija za nadgledanje spoljnih granica EU, Fronteks, procenjuje da će se na obale Mediterana do kraja godine iskrcati između pola miliona i milion izbeglica.

Asocijacije iz mediteranskih zemalja koje su pokrenule kampanju „Frontegzit” optužuju evropsku agenciju da je opsednuta pitanjima bezbednosti, a ne ljudskim pravima.

Evropska unija je izdvojila više od 12 miliona evra za vojsku Malte u cilju kontrole granica. Novac potiče iz fondova za unutrašnju bezbednost koji služe za  borbu protiv kriminala i  suočavanje sa pretnjama po bezbednost EU. Ova izdvajanja ne ulaze u budžet

Fronteksa za 2015. godinu, koji iznosi 114 miliona evra.

Mediteranske asocijacije su poručile da je revoltirajuće što EU osnažuje mehanizme čiji cilj nije da spasu ljudske živote, već služe za presretanje i kontrolu izbeglica.