Mrtva trka za britanski parlament

U Velikoj Britaniji će u četvrtak biti održani najnepredvidljiviji parlamentarni izbori posle više decenija, a najnovije ankete nagoveštavaju „mrtvu trku“ između dveju najvećih partija — vladajućih konzervativaca sa premijerom Dejvidom Kameronom na čelu i opozicionih laburista Eda Milibanda.

Od ishoda glasanja na opštim izborima za 56. parlament u petoj najvećoj ekonomiji sveta moglo bi da zavisi da li će Britanija napustiti Evropsku uniju i da li će Škotska ponovo pokrenuti pitanje nezavisnosti.

Teško do većine

Manje od 48 sati koliko je ostalo do glasanja, Kameronova Konzervativna stranka izjednačena je sa svojim glavnim rivalom, Milibandovom Laburističkom strankom, a i jedni i drugi imaju 34 odsto podrške birača, za jedan odsto više svaki u odnosu na prethodnu anketu objavljenu 1. maja, pokazuje danas objavljeno istraživanje javnog mnjenja, prenosi Tanjug.

Manje partije sa leve i desne strane „nagrizaju“ podršku favoritima, ali nema izgleda da će ijedna od stranaka u izbornoj trci osvojiti većinu u parlamentu, navode svetske agencije.

Liberalne demokrate, partneri u vladajućoj koaliciji, uživaju podršku 10 odsto Britanaca, što je rast od jedan odsto, a evroskeptična Stranka za nezavisnost Ujedinjenog kraljevstva (UKIP) ima naklonost 13 odsto birača, zabeleživši pad od dva odsto u odnosu na ranije istraživanje.

Dva vodeća takmaca, Kameron i Miliband, u predizbornoj ofanzivi igraju na različite karte — dok se Konzervativna partija usredsređuje na smanjenje poreza, glavni adut Laburističke partije je sprečavanje privatizacije Nacionalne zdravstvene službe.

Kameron obećava stabilnost i snažnu vladu ako ostane na vlasti, upozorivši birače da ih, ukoliko se opredele za Milibanda, očekuje haos i zastoj u ekonomskom oporavku uz ucene Škotske nacionalne partije.

AP predviđa da će Kameron, ako ne osvoji drugi premijerski mandat, skoro sigurno izgubiti i status lidera torijevaca.

Nekoliko dana neizvesnosti

Američka agencija navodi da bi, pošto Britanci biraju stranku i poslanike, ali ne biraju direktno šefa vlade, Miliband mogao da se nađe na čelu zemlje, iako je stidljiv i nerado se pojavljuje pred TV kamerama.

Birališta se otvaraju u sedam sati ujutro, a zatvaraju u 22 sata, ali će neizvesnost u vezi sa ishodom verovatno potrajati danima.

Izbori u Britaniji bi mogli biti i svojevrsni referendum o štednji, pošto je ekonomija — uz pitanje da li ljudi smatraju da se kreću u dobrom pravcu — brzo postala glavni fokus predizborne kampanje.

Predstojeći izbori bi mogli da utiču i na ostanak Britanije u EU i, u perspektivi, na sudbinu same zemlje, odnosno ostanak Škotske u Britaniji.

Kameron je obećao referendum o ostanku u EU, dok je Miliband protiv referenduma, a kako nije verovatno da će ijedna od dveju glavnih stranaka u izbornoj trci osvojiti apsolutnu većinu, rezultat će biti koaliciona vlada u koju bi mogla ponovo da uđe Liberalno-demokratska stranka, koja se dosad protivila referendumu, ali je poslednjih dana ublažila stav.