Linija razgraničenja

Zapad je postavio sebi strateški cilj: oslabiti Rusiju po svaku cenu,  pored ostalog  i na ideološkom planu

Razumljivo je  zbog čega je reakcija na svečanosti  u Moskvi u tolikoj meri poltizovan.

Za Zapad je praznik Pobede podsećanje na ulogu SSSR-a u ratu kojim Rusija legitimiše svoje pretenzije na status svetske velesile.

Aktuelne   svečanosti u Moskvi posvećene 70.  godišnjici Pobede su po mnogo čemu osobite.  Nikad  se pre nije dešavalo da se proslava 9.  maja  održava na tako negativnom međunrodnom fonu.

Spolja to izgleda  kao kritička tačka procesa preocenjivanja  ishoda Drugog svetskog rata koji se aktivno odvija i u Evropi i u SAD.

Praznik Pobede u velikoj meri politizovan

Razumljivo je zbog čega je reakcija na svečanosti u Moskvi u tolikoj meri  politizovana.

Za Zapad je praznik Pobede  podsećanje na ulogu SSSR-a u ratu kojim  Rusija legitimiše svoje pretenzije na status svetske velesile.

U suštini,   raniji dogovori  koje su 1945.  g.  potpisali  lideri antihitlerovske koalicije,  saveznici SSSR-a,  u Drugom svetskom ratu - SAD i Velika Britanija,  kao i  poražene strane - Nemačka,  Italija,  Japan,    sada su izgubili na značaju.  

Sa tačke gledišta  Zapada,  problem se sastoji u tome,  što se   revizija rezultata Drugog svetskog rata ne može izvesti  klasičnim metodom – pomoću novog rata,  pošto   je  to nemoguće ni razmatrati zbog faktora uzdražavanja od upotrebe nulklearnog oružja.

Preocenjivanje okrenuto hibridnom ratu

Stoga  je proces preocenjivanja okrenut pre svega hibridnom ratu. Zato se koriste  propaganda, ekonomske sankcije, izazivanje blizu   granica Rusije lokalnih  konflikata.

Novi dogovori po kojima je  Zapad Rusiji  namenio  minimalnu ulogu

I sadašnji jubilej Zapad koristi  da obznani:

Za 70 godina svet se  nepovratno promenio, ranije postignuti dogovri i zasluge    nemaju više nikakvu važnost,    a to znači  da treba sve  odnose  uspostavnjene nekad na osnovu tih dogovora,  doprinosa i  zasluga,  svesti na nulu i ustrojiti ih po novim pravilima po kojima je Rusiji određena minimalna uloga.

Po kakvim scenarijima se  može voditi  neobjaljeni rat protiv  Rusije  i šta će joj biti potrebno da bi izvojevala još jednu Pobedu,  o tome za ruski portal „Slobodna štamapa“ (Svobodnaя pressa)  govori  Mihail Aleksandrov, doktor političkih nauka,  vodeći eskpert Centra  za vojno-političko istraživanje  MGIMO:

„Treba odmah istaći da Zapad u  borbi s Rusijom  primenjuje široku  lepezu  instrumenata: informativni rat,  proširenje NATO na Istok,  podrivanje unutrašnje stabilnosti, podrivanje  u susednim zemalja,  članicama Saveza nezavisnih država  (SND), ekonomski pritisak.  Sada je tome dodato  i preocenjivanje  ishoda Drugog svteskog rata i ta tema je dospela u prvi plan.

Neoboriva činjenica ostaje: SSSR je odigrao glavnu uogu u oslobađanju sveta od fašizma

Ipak,  ostaje neoboriva činjenica da je  SSSR odigrao gavnu ulogu u oslbađanju sveta od fašizma.  Ta uloga je ranije, u sovjetsko vreme,   bila opšteprihvaćena od svih.

Međutim,  sada je Zapad postavio sebi strateški zadatak da po svaku cenu  oslabi Rusiju, pored ostalog i  na ideološkom planu. 

Stoga se pribeglo svojevrsnoj podvali i diverziji: u Evropi i u  Rusiji susednim zemljama Azije nastoji se da se nametne mišljenje kako  navodno Sovjetski Savez  nosi  ravnopravno odgvornost sa Hitelrovom Nemačkom za izbijanje  rata i na osnovu te ideje  razvija se i podstiče  antirusko raspoloženje. 

U suštini,  70.  godišnjica Pobede je posatla ona tačka  bifurkacije,  momenat razmimolaženja  snaga i njihovo prerastanje u proces    suprostavljanja Zapada i Rusije.

Prva linija razmimoilaženja:  Zapad protiv celog ostalog čovečanstva

Jedna od linija kojom se odvija to razmimolilaženje bi mogla biti:  Zapad protiv celog ostalog čovečanstva.

Zapad pri tme podržava niz marionetskih država,  plus nekoliko država koje nisu posebno naklonjene Rusiji,  u koje spada i Turska.  Tu je  i niz zemalja koje nisu bile uvučene u Drugi svestki rat,  Iran na primer.

Tako su  se s „druge strane barikada“  našle   takve države kao što su  Kina i Indija. I konačno većina zemalja  Zajednice nezavisnih država.

Druga linija razgraničenja: SAD i pristalice monopolranog svetskog  sistema

Na drugoj liniji razgraničenja stoje SAD,  njihovi partneri i sateliti koji zastupaju monopolarni  sistem   suprostavljajući se onim zemljama koje  podržavaju ideju višepolarnosti.

Za   to  razdvajanje krivicu snosi uprvo Zapad : on je sam  organzovao antiruske sankcije,  otkazao učešće u svečanostima  povodom 70.  godišnjice Dana Pobede u Moskvi. 

Rusiju u ovom trentku podržava polovina  čovečanstva

Međutim,  ako uzmemo u obzir  lidere  zemalja koji su  se pojavili na Crvenm trgu na dan Pobede,  tertorije i broj stanovnika u njihovim državama,  onda možemo zaključiti da Rusiju u ovom trenutku podržava  polovina  sveta.

Zapad nema šanse da pobedi

Mihail Aleksandrov smatra da  Zapad nema šanse da pobedi. 

„Podsetimo da se sada na inicijativu Kine  osniva  Azijska banka za infrastrukturne investicije u kojoj Rusija ima status zemlje osnivača. Ta banka će postepeno  osvajati prostor  Jugo-Istočne i Južne Azije,  dok će  se uticaj Zapada na te regione  smanjivati.  S druge strane,   stvara se Evroazijski ekonomski savez-premda, istina, vrlo sporo. Taj projekat treba da konsoliduje postsovjetski prostor  i da stvori od Zapada nezavisni ekonomski centar moći. Uzgred budi rečeno,  analogni proces se odvija i u Latinskoj Americi.

Kao rezultat tih procesa treba očekivati da znatan deo sveta izađe  iz struktura ekonomske kntrole Zapada.  Upravo u ekonomskom,  a ne u vojnom pogledu sada se reflektuje moć i uticaj Zapada  na te regione.

S vojne tačke gledišta,  sada Zapad  jedva da raspolaže  snagom i da kontroliše evro-atlantski  prostor.
 

Po meri takovg stešnjavanja  i opdanja uticaja,  uloga Zapada  će se nezuazstavljivo  smanjivati,  a unutar  njega već se naziru pojave krize. One će biti povezane sa smanjenim prihodima  koje je Zapd dobijao od ranijeg monopolskog  položaja  u svetskom finansijsko-eonomskom sistemu.

Kao rzulatt takvog stanja, Zapad  je primoran da troši sve više resursa na regulsianje  svojih unutrašnjih probelma.

Zapadu  predstoji neizbežan dogovor sa Kinom,  Rusijom,  Indijom,  Brazilom

U krajnjem slučaju, Zapad će biti primoran da se dogovri o sferama uticaja  sa  vodećim igračima-Kinom,  Rusijom,   Indijom,  Brazilom.

U tom slučaju on ima šanse da ostane jedan od svetskih centara moći.

Ukoliko, pak,  nastavi da se ponaša kao dosad,  očekuje ga neminovni krah,  smatra  dr Mihail Aleksandrov, vodeći espert  Centra  vojno-političkog istraživanja MGIMO u Moskvi.

U inervjuju portalu „Slobodna šztampa „ on dalje kaže:

„U početku će moćni talas krize  stići do Evropske unije (EU) i dovešće do njenog raspada. A zatim će krupni problemi  zadesiti i SAD koje posle kraha EU neće  imati ulogu u svetu kao što je sad imaju.

Savez s Kinom,  delovanje u postsojetskom  prostoru,  a posebno u Ukrajini

Kako da se Rusija pripremi za dolazak tog vremena?

Aleksndrov  smatra da  je pre svega  neophodno da se stvori politički blok s Kinom. Kinezi shvataju da Zapad treba  zaustaviti,  jer pošto zadavi Rusiju,   na red dolazi  i Kina.  Zato Moskvi  treba  pomoći kako bi se Peking zaštitio.

S druge strane,  smatra dr Mihail Aleksandrov,  Rusija mora aktivnije delovati na postsovejtskom prostoru,  osobito   u Ukrajini. Sadašnji bojažljovi nastup  Moskve samo  oteže agoniju Zapada i produbljuje naše sopstvene probleme. 

„Da je  rukovodstvo  naše zemlje delovalo odlučnije,  Ukrajina bi već bila  pod našom kontrolom, kao,  uostalom i Gruzija.  A to bi omogućilo uspešan razvoj Evroazijskog saveza: naši partneri bi videli da se mi ne šalimo,  da smo spremi da primenimo silu kako ne bismo dozvolili Zapadu da gospodari na postsovjetskom prostoru“, zaključuje   dr Mihail Aleksandrov.

Drugi jedan ekspert,  Ivan Konobalov,  direktor Centra za straešku konjuktru u Moskvi,  kaže  da  ishod Drugog sbetskog rata po svome žele da interpretiraju Poljska i  baltičke reublike. 

„S druge strane, Fransoa Oland,  predsednik Francuske,  je na svečanostima posvećenim  iskrcavanju saveznika u Normandiji  izjavio da su „narodi Sovjetskog Saveza   dali odlučujući doprinos opštoj pobedi...“ istakavši   „hrabrost Crvene Armje koja je  se suprostavili najzedi 150 nemačkh divizija“

I Nemačka želi da preispituje ishod Drug setskog rata

Po mišljenju ovog eskperta, među onima koji žele da preispituju  Drugi svteski rat    nalazi se i  Nemačka,  jer izgleda da su Nemci umorili  od uloge gubitnika    i poražene strane. Tim pre što se sada EU održava na nemačkom novcu.

„Međutim,  može se na tu siuaciju gledati i iz drugog ugla“,  tvrdi  Konovalov i objašnjava: 

„Ako smo već kod toga,  u Drugom svetskom ratu   su se borili samo Nemci i Rusi.  Da, mi smo dotukli Nemačku,  ali Nemci su bili ozbiljni protivnici.

Zar nije čudno u  toj situaciji da se plodovima Pobede koriste  Briatnci,  Francuzi,  Amerikanci?

Ukoliko  Nemci žele da se izbave od kompleksa manje vrednosti,  ako Nemačka hoće da promeni svoj status,  onda neka se dogovori upravo s nama. 

Mislim da bi  svaki Rus tom prilikom rekao: „Da,  mi smo vas  porazili,  zato kao pobednici mi ćemo vam i oprostiti. “

A što se tiče perspektive  preocenjivanja  ishoda Drugog svetskog rata,   verujem  da ono  neće biti kritično za Rusiju,  jer  jednostvno  mi to nećemo dozvoliti...“,  ubeđen je   Ivan Konovalov,  direktor Centra  za stratešku konjukturu u Moskvi  u razgovoru za portal „Slobodna štampa.“ 


Branko Rakočević