Ukrajina i Novorusija - iz minuta u minut - 11.05.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Situacija na frontu (Narodna vojska) - kliknuti za uvećanje 


Situacija na frontu (kijevske snage) - kliknuti za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 11.05.

Obnovljene borbe između Mariupolja i Novoazovska - Kijevske snage su prešle u napad na južnom frontu. Noćas pred ponoć krenuli su na frontu između Mariupolja i Novoazovska.

Nekoliko sati su artiljerijom tukli pozicije armije Donjecke Republike oko naselja Bezimjanoje, Širokino, Lebedinskoje je Kominternovo.

Koristili su samohodnu i drugu tešku artiljeriju i tenkove. Povremeno su dejstvovale sa VBR  „Grad”.

Kanonada se čuje u istočnim delovima Mriupolja i u celom Novoazovsku. U samom Maiupolju je situacija napeta:  po celom gradu tutnje vojni kamioni i tehnika.



Armija DNR uzvraća višecevnim raketnim bacačima „Grad”, ali kalibrima koje dopušta Minsk-2.

Najžešća borba se vodi kod Širokina, gde kijevske snage primenjuju sva raspoloživa sredstva. Započela je pred ponoć jer su Ukrajinci ponovo pokušali da probiju odbrambene linije armije DNR.

Da su borbe počele, potvrdio je i zvanični sajt Mariupolja koji je objavio da se čuju „moćne eksplozije”. Najmoćnije – u celom Mariupolju.

Do okršaja boraca DNR  i kijevskih snaga došlo je i kod Gorlovke. Obe strane navodno koriste samo streljačko naoružanje i minobacače.



Kononov: Počne li novi rat, slomićemo kičmu ukrajinskoj armiji - Ministar odbrane Donjecke Republike Vladimir Kononov upozorio je Kijev da će armija DNR – dođe li do novog rata – „potpuno razbiti ukrajinsku armiju”.

Na ceremoniji otkrivanja spomenika jednom poginulom borcu u varošici Komsomoljskoje, on je prvo naglasio da njegova armija „raspolaže svom potrebnom tehnikom i naoružanjem za odbranu teritorija DNR”.

Odmah potom je poručio zvaničnom Kijevu i ukrajinskim generalima: „Nas pokušavaju da uvuku u novi konflikt. Međutim, ukrajinski vojni vrh izgleda ne razume ono najvažnije: dođe li do novog rata – mi ćemo ukrajinskoj armiji naprosto polomiti kičmu”.

Kononov je posavetovao ukrajinskim generalima da pažljivije pogledaju snimke vojne parade održane u Donjecku, pa dodao:

„U paradu smo uključili samo po tri tenka iz naša dva tenkovska bataljona, plus – samo nekoliko vodova pešadije i specijalnih jedinica”.

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 12.05.

Keri sa Putinom i Lavrovim 12. maja u Sočiju - Šef Stejt departmenta Džon Keri stiže 12. maja u Soči na razgovore sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i ministrom inostranh poslova Sergejom Lavrovim.

Ovu posetu najavila je predstavnica Stejt departmenta Mari Harf, ističući da će se razgovarati o situaciji u Ukrajini, u Jemenu, Iranu i Siriji.

U tekstu objavljenom na sajtu Stejt departmenta kaže se da je to putovanje planirano kao deo napora za održavanje direktne linije sa ruskim zvaničncima, kao i pokušaj da se jasno izlože stavovi SAD.

Ruski diplomatski izvori RIA Novosti izjavljuju da se Moskva nada da će Keri stići sa novim predlozima, prvenstveno vezanim za ukrajinsku krizu, ali i poboljšanje međusobnih odnosa Rusije i Amerike.

„U dijalogu sa SAD mi dosledno ističemo da smo otvoreni za saradnju na osnovi ravnopravnosti, nemešanja u unutrašnje poslove i dužnog poštovanja ruskih interesa, kao i potpunog prestanka pokušaja pritisaka na nas“, ističe Ministarstvo inostranih poslova RF, dodajući „da će poseta državnog sekretara Kerija poslužiti normalizaciji međusobnih odnosa, od čega umnogome zavisi globalna stabilnost“.    

Donjeck traži autonomiju kakvu imaju Severna Irska, Grenland i Hongkong - Donjeck je za dva dana video - dve parade. Prvo vojnu za Dan Pobede, a danas - Paradu naroda koji je proslavljao prvu godišnjicu Donjecke Republike.

Glavnim gradom DNR - u atmosferi opšteg slavlja - prošlo je oko 30.000 ljudi. Sa zastavama DNR, balonima, malom decom...

Na čelu kolone bili su državni i vojni rukovodioci...

Luganska Republika će svoju prvu godišnjicu postojanja obeležiti 12. maja, a danas je njena omladina u centru Luganska priredila svoju manifestaciju pod nazivom „Ja živim u LNR“.

U ovakvoj, svečanoj atmosferi, Donjeck se bavio i svojom „velikom politikom“.

Šef pregovaračke delegacije DNR, Denis Pušiljin, odbacio je tvrdnju generalnog sekretara NATO, Jensa Stoltenberga, da se armija Donjecke Republike sprema za napad, odnosno za obnavljanje ratnih dejstava.

„Mi smo spremni za odbijanje ukrajinskog napada. Raspolažemo svim što je za to potrebno, a nemamo nameru da prvi napadamo na ukrajinske položaje ili teritoriju. Mi se pridržavamo sporazuma iz Minska“ - naglasio je Pušiljin.

On je poručio zvaničnom Kijevu: „Moguća su samo dva scenarija. Ili puno poštovanje Minska-2 ili krah pregovora, sa svim onim što će uslediti“.

Potom je podvukao: „Pri realizaciji prvog scenarija, Donjecka Republika dobija autonomiju u sastavu Ukrajine sa izborima i svojim zakonima. Dakle, najširu autonomiju, verovatno sa drugom vladom u Kijevu. Za nas su prihvatljivi modeli autonomije ono što imaju Severna Irska, Grenland i Hongkong.  Drugi put je - put pune nezavisnosti DNR“.

Glavni pregovarač LNR u Minsku Vladislav Dejnego, odmah posle Pušiljina podvukao je da je Lugansk spreman na autonomiju u sastavu Ukrajine samo nakon što Kijev stoprocentno realizuje sve svoje obaveze iz Minska-2.

Ukrajinski predsednik Petar Porošenko izjavio je danas da se najviše pribojava tenkovskog napada sa strane DNR i LNR.

U govoru koji je održao na vojnom poligonu „Desna“ u Černigovskoj oblasti, ukrajinski lider je istakao: „Težište naših priprema sada je na protivtenkovskom oružju jer naša obaveštajna služba signalizira da se neprijatelj i agresor najviše oslanja na tenkove i na proboj svojih tenkovskih kolona, odnosno klinova“.

Drugi čovek vojnog vrha DNR Eduard Basurin ponovo je upozorio da Ukrajina linijama razdvajanja i dalje primiče teško naoružanje: „Ukrajinska armija pojačava svoje pozicije i vraća tehniku u zone u kojima ne bi smela da bude“.

DNR pristaje na najširu autonomiju - Donjecka Narodna Republika pristaje na najširu autonomiju, bez štete po svoje interese. Međutim, ako Kijev i dalje bude kršio Minski sporazum, DNR će ići prema punoj nezavisnosti, izjavio je zamenik predsednika Narodnog saveta DNR Denis Pušilin.

„Mi pristajemo na najširu autonomiju, ali bez štete po naše interese“, rekao je on.

„Ako Kijev i dalje bude kršio Minsaki sporazum, DNR će se kretati u pravcu pune nezavisnosti Republike. Mi predlažemo da se u Ustavu unese tačka po kojoj bi i drugi regioni Ukrajine imali pravo na samoopredeljenje. Spremni smo na održavanje lokalnih izbora“, dodao je on.

Sa druge strane, ukrajinske snage bezbednosti nastavljaju sa gomilanjem teškog naoružanja na liniji razdvajanja, izjavio je novinarima danas zamenik komandanta korpusa Ministarstva odbrane DNR Eduard Basurin.

„Ukrajinske snage nastavljaju da učvršćuju svoje položaje, između ostalog i na liniji razdvajanja. Nastavljaju sa postavljanjem vojne tehnike“, rekao je on.

Na ovaj način, prema rečima Basurina, ukrajinska strana krši Minski sporazum i stavlja pod znak pitanja mirno rešavanje konflikta u Donbasu.

Basurin je istakao da ukrajinske snage bezbednosti nastavljaju napade na teritoriju DNR, koristeći tešku artljeriju, a koji imaju za cilj da provociraju tamošnje lokalne vlasti, stanovništvo i odbrambene snage.
Ukrajina - iz minuta u minut -
„Najteža situacija je u Širokinu. Tamo je 8. maja otvorena vatra na predstavnike društvene organizacije koji su proučavali situaciju u selu. Šest osoba je bilo ranjeno“, rekao je on.

On je podsetio da su predstavnici DNR već poslali u kordinacioni centar i ukrajinskoj strani svoje predloge o povlačenju naoružanja kalibra 100 mm, ali da nisu dobili odgovor.

Ukrajina želi 350 milijardi dolara za Donbas - Ukrajinsko ministarstvo za ekonomski razvoj i trgovinu izračunalo je visinu kompenzacije koju Rusija treba da isplati za oružani sukob na jugoistoku zemlje. Ona iznosi 350 milijardi dolara i analogna je sumi iz iračko-kuvajtskog sukoba.

Prvi zamenik ministra za ekonomski razvoj i trgovinu Aleksandar Borovik izjavio je da je suma, čiju isplatu očekuju od Rusije za „agresiju na Ukrajinu", dostigla 350 milijardi dolara. Kako je preneo list „Vesti Ukrajine", Kijev će uskoro odrediti konačnu cifru i pripremiti se za borbu.  

„U nekom trenutku Rusija će to platiti. Mi treba da izračunamo i pripremimo se da svuda lobiramo, gde možemo. Da govorimo, što vidite za to će te morati da platite", izjavio je Aleksandar Borovik.

List navodi da je Borovik kao primer naveo isplate kompenzacija Kuvajtu, nakon agresije Iraka 1991. godine.  

„350 milijardi se dobilo jer, kada je Irak napao Kuvajt i rešili su da su im dužni 320 milijardi dolara. Ako uporedite koliko dugo je trajala ta agresija i koliko dugo je ova agresija Rusije protiv nas — to je skoro isto", naglasio je ministar.

Donjeck i Lugansk: Prva godišnjica referenduma -Jedanaestog maja se navršava godina dana otkako su stanovnici Donbasa, nezadovoljni državnim prevratom u Kijevu, izašli na referendum i glasali za nezavisnost Donjecke i Luganske Narodne Republike.

Na teritoriji Donbasa je cele godine vođena specijalna operacija kijevskih snaga bezbednosti. Region se nalazi na granici humanitarne katastrofe, ali, ipak, DNR i LNR su za godinu dana uspele da stvore sopstvene organe vlasti, održe izbore i počnu isplatu penzija, plata i socijalnih davanja.

U DNR i LNR se pojavilo legitimno izabrano rukovodstvo i šefovi parlamenata. U republikama je proglašena bivalutna zona, a proizvodnja i logistika su orijentisane na saradnju sa Rusijom. Čelnici DNR i LNR država su uvereni da su za godinu dana uspeli da postignu maksimum. Ovaj datum planiraju da obeležavaju kao poseban dan u kalendaru.

„Mistrali“ mogu otići u Kinu - Nosači helikoptera tipa „mistral“, koje je Francuska gradila po narudžbini Rusije, mogli bi da budu prodati Kini. Zbog zamrzavanja ugovora o isporuci brodova, u Moskvi očekuju ili ispunjavanje preuzetih obaveza ili vraćanje novca.

Kako pišu kineski mediji, Francuska bi nosače helikoptera, predviđene za Rusiju, mogla da proda Kini. Kako se navodi na Tviteru Ratne mornarice Narodnooslobodilače armije Kine, u Šangaju očekuju dolazak francuskih vojnih brodova, među kojima će biti i desantni brod tipa „mistral“ — „Diksmud“ i fregata tipa „lafajet“ — „Akoant“.

„Rusija je potpisala ugovor sa Francuskom o kupovini dva ’mistrala‘, ali je posao obustavljen zbog sankcija uvedenih u vezi sa ukrajinskom krizom. Francuska bi mogla pokušati da ih proda drugim potencijalnim kupcima, kao što su Brazil, Kanada, Egipat i Indija. Sada je objavljeno da je jedan od glavnih kupaca Kina“, piše list „Vant Čajna tajms“.

Putin: Rusija i Nemačka različito ocenjuju prevrat u Ukrajini - Rusija i Nemačka se suštinski razilaze u ocenama državnog prevrata u Ukrajini, ali se slažu da krizu treba rešiti diplomatskim putem, izjavio je Putin na zajedničkoj pres-konferenciji na kraju sastanka sa kancelarkom Nemačke Angelom Merkel u Moskvi.

„Tokom razgovora o međunarodnim pitanjima, u centru pažnje se, naravno, našla situacija u Ukrajini. O ovoj temi gospođa Merkel i ja stalno razgovaramo, između ostalog i zajedno sa predsednikom Francuske i predsednikom Ukrajine u tzv. normandijskom formatu koji se pokazao kao veoma efikasan mehanizam međunarodnog afirmisanja mirnog rešavanja sukoba. Da, mi se suštinski mimoilazimo u ocenama događaja koji su doveli do antiustavnog puča u ukrajinskoj prestonici u februaru 2014. godine“, rekao je Putin.

Angela Merkel je navela da je minski kompleks mera baza za mirno razrešenje situacije u Ukrajini.

„Mi smo uverili jedni druge da je minski kompleks mera — a on je zaista to — naša baza za pokušaj da se nađe mirno rešenje. Za sada ne možemo tačno znati da li će to biti uspešno, ali mi nemamo ništa drugo i zato treba da nastavimo rad u ovom pravcu", rekla je Merkerlova.

Vladimir Putin je, sa svoje strane, naglasio da se obe strane u Ukrajini međusobno optužuju za kršenje minskog sporazuma.

„Što se tiče žalbi povodom realizacije ili nerealizacije minskog sporazuma, njih ima na obe strane, i od strane kijevskih vlasti prema ustanicima, i od strane ustanika prema kijevskim vlastima. Ipak, ja se slažem sa gospođom federalnom kancelarkom, o čemu sam već govorio, da ne postoji druga alternativa, osim da se uz pomoć instrumenata OEBS-a u realizuje Minski sporazum. To je politička reforma", rekao je šef ruske države.

Video vesti za 11.05.




Obeležena godišnjica nezavisnosti DNR


Kijevske snage granatirale Širokino

Borbe u Širokinu - kijevske snage

Dan Republike 11.05. - dokumentarna emisija

Parada pobede u Lugansku

Parada pobede u Donjecku

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima