Parola Zapada je da „sredi“ Balkan. Deo toga je i loše i pogrešno viđenje Srbije i Srba. I dalje se veruje da ovde postoji naboj srbskog nacionalizma.

Parola Zapada je da „sredi“ Balkan. Deo toga je i loše i pogrešno viđenje Srbije i Srba. I dalje se veruje da ovde postoji naboj srbskog nacionalizma.

Sudeći prema izjavi srbskog premijera, sledećih mesec dana biće dani odluke za Srbiju. Vučić je u tom kontekstu istakao četiri ključne tačke: nestabilnost u regionu, katastrofalno teške razgovore Beograda i Prištine u Briselu, dolazak Angele Merkel, Srebrenicu.

Dramatičan ton obraćanja, nabrajanje ovih tačaka, pozivanje na jedinstvo ali isticanje 23. jula predviđenog za susret sa Prištinom, kao „dana D“ za Stevana Gajića istraživača na Institutu za evropsku studije je najava novih poniženja Srbije. Za političkog sociologa Milana Nikolića radi se o novim ucenama i pritiscima sa Zapada kojima će Srbija biti izložena.

„Njihova parola (Zapada) je da hoće da srede Balkan, da završe sa tim. Deo toga je i jedno, nažalost, loše i pogrešno viđenje nas — Srbije i Srba, gde se i dalje veruje da ovde postoji značajan naboj srbskog nacionalizma“, kaže Nikolić.

Gajić smatra da u praksi to znači da će, što se više bude približavao dan obeležavanja 20 godina Srebrenice, biti sve veći pritisak na Republiku Srpsku u smeru unitarizacije Bosne, a  verovatno i formalnog priznavanja Kosova kroz ugovor o dobrosusedskim odnosima.

"U tom smislu gledam i predstojeću posetu Viktorije Nuland (pomoćnice američkog državnog sekretara) najavljenu za jul, kao dalji pritisak na Srbiju“, kaže on.