Evropski ``prijatelji`` izglasali rezoluciju o genocidu

Evropski parlament je na današnjoj sednici usvojio Rezoluciju o Srebrenici. U debati pre glasanja najpre je pročitana izjava Evropske komisije kojom se "osuđuje genocid počinjen u Sebrenici pre 20 godina koji je ostavio duboke rane kako u BiH, tako i u čitavoj Evropi."

U izjavi Evropske komisije osuđuje se neusvajanje rezolucije o Srebrenici u Njujorku.

Tokom jutrošnje rasprave EP-a o rezoluciji o Srebrenici, evropski komesar za socijalna pitanja Ginter Etinger je u ime Evropske komisije izrazio žaljenje zbog toga što je Rusija sinoć uložila veto u VS UN. On je istakao da Komisija snažno podržava predlog rezolucije EP i da sve zemlje Zapadnog Balkana treba da zajedno rade na pomirenju i ostvarivanju evropske perspektive.

U rezoluciji se "oštro se osuđuje genocid u Srebrenici, koji je u skladu sa presudama Haškog tribunala i Međunarodnog suda pravde označen kao genocid."

Kako se navodi, kao odgovorne za masovnu egzekuciju više od 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka iz Srebrenice, rezolucija označava „snage bosanskih Srba pod komandom generala Ratka Mladića, uz učešće paravojnih i neregularnih jedinica“.

„To je najveći ratni zločin koji se desio u Evropi nakon Drugog svetskog rata“, piše u predlogu rezolucije.

U rezoluciji se podseća da se oko 1.200 Srebreničana još vodi kao nestalo, kao i da je na hiljade žena i dece deportovano, a mnoge žene su i silovane.

„Tragični događaji u Srebrenici su ostavili duboke emocionalne ožiljke i stvorili dugotrajne prepreke političkom pomirenju naroda Bosne i Hercegovine“, piše u tekstu.

Ističe se i suodgovornost Ujedinjenih nacija, koje nisu ispunile mandat da zaštite stanovnike „zaštićenih zona“.

„Evropski parlament najoštrije osuđuje genocid u Srebrenici i svečano objavljuje da se tako jeziv zločin nikada ne sme ponoviti i da će učiniti sve što je u njegovoj moći da se ne ponovi; odbija se svako poricanje, relativizacija i neistinito tumačenje genocida“, ističe se u dokumentu.

Od političkih lidera u BiH se zahteva da priznaju događaje iz prošlosti i da zajedno rade da obezbede bolju budućnost svim građanima, a od susednih država, ali i verskih lidera, umetnika, radnika u kulturi i predstavnika civilnoj društva, traži se da im u tome pomognu.

Parlament ističe posvećenost Evropske unije evropskoj perspektivi i pridruživanju BiH i svih država Zapadnog Balkana i naglašava važnost regionalne saradnje u tom procesu.

„EP podstiče razvoj obrazovnih i kulturnih programa koji promovišu razumevanje uzroka takvih zlodela i podižu svest o potrebi održanja mira i promovišu ljudska prava i međuverska tolerancija“, kaže se na kraju, uz posebnu podršku „Majkama Srebrenice i Žepe“ na podizanju svesti igrađenju osnova za pomirenje.